srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Арчибалд Рајс, “пријатељ Срба из најтежих дана”

Арчибалд Рајс, “пријатељ Срба из најтежих дана”

Др Арчибалд Рајс, професор Универзитета у Лозани и швајцарски криминолог дошао је у Србију почетком Првог светског рата како би направио увиђај у недела аустроугарске војске, а остао је у њој до смрти. Запамћен је као један од највећих пријатеља Срба са којима је прошао и најтеже и најславније дане Великог рата. arcibald-rajs1 Син немачког земљопоседника Рајса, млади доктор наука, хемичар, професор Универзитета у Лозани, познати криминолог, Арчибалд Рајс, одазвао се позиву српске краљевске владе да у својству неутралне личности изврши увиђај у злочине који су почињени у Србији од стране аустроугарске војске почетком Великог рата. Иако због тога није био омиљен у домовини, слао је у свет слике о страдању Срба на почетку рата. Заволео је српског сељака и пожелео да се као добровољац придружи српској војсци и са њом подели најтеже дане. А то су управо били дани преласка преко Албаније које је као верни саборац проживео са војницима Моравске дивизије, са којом је учествовао и у пробоју Солунског фронта.

Крајем 1918. године, напустио је професорски положај у Лозани коју мења за Београд и скромну кућу на Топчидеру коју је назвао “Добро поље”, у знак сећања на место у Македонији где се одиграла једна од пресудних битака на Солунском фронту 1918. године. Плац на Топчидеру Рајс је добио у знак народне захвалности, а кућа је изграђена по угледу на српске сеоске куће: једноставна, приземна, са само четири просторије.

Међутим, на тој сасвим обичној кући постојало је нешто врло посебно: трем са три лука на два дрвена стуба обојена бојама српске државне заставе. Унутрашњост куће одговарала је Рајсовим виђењима српског села, његовог духа и менталитета. Цео његов животни простор одисао је земљом коју је толико волео, па се слободно може рећи да је Рајс био Србин по опредељењу. “Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас. Народ вам је демократичан, и то заиста демократичан, а не на начин политичара.

Међу вашим људима човек се цени онолико колико је човек, а не по ономе што су од њега учинили одело и титуле. Народ вам је поносан, али не и охол. Најзад, ви сте бистар народ, један од најбистријих које сам за живота видео.” Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу, ангажован у Министарству унутрашњих послова, али је убрзо дошао у сукоб са Николом Пашићем. Како није желео да сарађује са људима које није поштовао, др Рајс је одлучио да се повуче са јавне сцене.

Споменик у Топчидеру: У знак захвалности ратном другу и пријатељу, Удружење резервних официра и ратника подигло је споменик Арчибалду Рајсу у августа 1931. Године. Споменик је дело вајара Марка Брежанина. На 80. годишњицу од смрти Арчибалда Рајса, стручњаци Завода за заштиту споменика града Београда су обновили споменик.
Споменик Арчибалду Рајсу у Топчидеру
Споменик Арчибалду Рајсу у Топчидеру

У миру свог топчидерског дома, написао је неку врсту политичког тестамента “Чујте Срби”, у коме је дао своја запажања о манама и врлинама српског народа и у којој је јасно поставио разлику имеђу простог народа, коме је остао привржен до краја живота и функционера које је сматрао лопужама.

Грубе речи једног таквог функционера, бившег министра Капетановића, ратног профитера који је који је рат провео у иностранству, болесно срце Арчибалда Рајса није издржало. Умро је напрасно након једне расправе са њим. Сахрањен је на Топчидеру, али је тестаментом своје срце завештао Кајмакчалану, да тамо почива уз његове саборце. Не заборављајући како је документовано описао њихове ратне злочине, Бугари су, како наводе историјски списи, украли његово срце са Кајмакчалана у Другом светском рату.

Срби су остали дужни доктору Рајсу да осим споменика и улице на Чукаричкој падини, назване по њему, преуреде његову трошну кућу на Топчидеру и претворе је у музеј. Остали су му дужни вечно сећање и помињање. Док је, с друге стране, овај „швајцарски добровољац српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“, осим свог срца и живота, српском народу оставио у аманет и савет за године које су долазиле: “Чујте Срби! Чувајте се себе!”.

Check Also

Вука Попадић, најхрабрија Београђанка у Великом рату

Током Првог светског рата наизглед обични људи у себи су изналазили снаге за херојска дела. …