srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Дијаспора од највећег значаја за Србију

Дијаспора од највећег значаја за Србију

Извор: Танјуг

Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић истакла је данас у Бечу да је Србији од највећег значаја њена дијаспора, што је указала и током разговора са аустријским званичницима.

Директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону др Славка Драшковић и државни секретар Себастијан Курц
[blockquote_left]Статус националне мањине у Аустрији

Уместо„мањине“ користи се „аутохтоне групе“ аустријских држављана, који поред немачког језика говори још један језик, имају своју културу, расу или религију. Према аустријском уставу, да би нека заједница добила статус „аутохтоне групе“ потребно је, поред броја њених припадника, да докаже и да на тлу те државе постоји најмање 150 година. Српска национална група је најбројнија после немачке у Аустрији, српска црква постоји у Аустрији више од 150 година, што значи да испуњава све услове да добије статус „аутохтоне групе„. По Закону о народним групама, те групе имају право и обавезу да оснивају„Volksgruppenbeiräte“, Народна већа, која ступају у директне контакте са владом и министарствима и од њих траже средства за културну, социјалну и економску промоцију својих мањина. „Volksgruppenbeirat““ чува и унапређује интересе властите заједнице и за то добија новчана средства.[/blockquote_left]

„Српска влада је у току разговора изразила своју велику ангажованост у односу на српску дијаспору у Аустрији, великом значају који придајемо нашим односима и српској заједници у овој земљи, с обзиром да овде живи четврт милиона грађана српског порекла. Веома смо задовољни односом који аустријска држава има и у ономе што ради у односу на интеграцију. Верујемо да је то важно за заједницу да би била равноправни, саставни део у свим сегментима друштвеног живота“, објаснила је она после сусрета са државним секретаром за интеграције у Министарству унутрашњих послова Аустрије Себастијаном Курцом.

Драшковићева је истакла да је посебно указала да тако велика заједница, као што је српска, нема довољно представника у политичком животу Аустрије, и да постоји потреба да се српска заједница укључи што више, посебно имајући у виду да је ово изборна година у Аустрији. „Српска заједница у Аустрији важи као једна од најбоље интегрисаних, али имамо различитих сегмената где то није случај, као што је политика“, подвукла је она.

Када је реч о иницијативи из српске заједнице да добије статус мањине у Аустрији, пошто испуњава услов да је више од 100 година присутна у овој земљи, Драшковићева је рекла да је то процес, и да је у својим разговорима поставла питање, али да у решавању треба да учествују предстваници српске заједнице и аустријске државе, а да ће иницијативу подржати Србија.

Током посете Аустрији она је разговарала са представницима српске дијаспоре од којих је, како је нагласила, добила једну јасну слику. „Највећа порука јесте да наша дијаспора жели да влада искаже став да води рачуна о дијаспори, да поставља питања која су важна за дијаспору у земљама у којима живе, и ја сам то и радила овде у Аустрији. Исказала сам уверење да је нама дијаспора од највеће важности и да нам је и Аустрија и као земља пријатељска од огромне важности“, поручила је она.

[blockquote_right]Историјат

По мировном уговору из Saint-Germaina 1919 године, Аустрија (Прва Република 1919-1938) обавезала се на заштиту мањина. У трећем делу уговора, став 5, експлицитно се спомињу „мањине“. Годину дана касније, код разраде закона на основу Мировног уговора, из позитивног права – уставни закон и нижи законски акти се мењају и уместо „мањине“, а уводи се термин „аутохтоне народне групе“ (autochtone Volksgruppen). Тада је успостаљено 5 таквих група: бургендлански Хрвати, орушки Словенци, Мађари, Чеси и Словаци. Друга република (1955) је преузела скоро читаву правну позитивизацију Прве републике, заједно са Уставом. Закон о аутохтоним групама је неколико пута нивелиран, али се једина битна промена догодила 1993 године када је и Ромима признат тај статус, чиме су постали шеста „аутохтона народна група“, иако их има свега пет и по хиљада.[/blockquote_right]

Драшковићева је позвала Себастијана Курца да посети Србију како би даље развијали конкретне пројекте у којима ће дијаспора имати већу улогу.

Државни секретар Курц је рекао да у Аустрији живи велика група срба и аустријанаца српског порекла, са којима има добро партнерство.

Што се тиче статуса мањине он је објаснио да треба правити разлику између аутохтоних група у Аустрији, а то су оне које су преко 100 година овде и претежно живе локално у једној области, у близини границе, као и групе миграната, која је заступљена на целој територији земље.

„Наш циљ је да живимо заједно са Србима, да их подржавамо да што боље науче језик и тако имају могућност да буду успешни, односно да у Аустрији живе срећно и успешно“, нагласио је Курц додајући да размишљања о статусу мањине долазе од стране појединаца из српске заједнице, и да није то питање на које се треба фокусирати, већ на интеграцију.

Према његовим речима циљ да се мигранти процењују не на основу порекла или боје коже, већ на основу доприноса који дају Аустрији.

Што се тиче учешћа имиграната у политичком животу Курц је мишљења да су они још увек недовољно представљени, али да је све више младих који су политички активни.

„Имамо потребу за мигрантима у политици, али ће то и успети јер има све више младих који то желе”, нагласио је Курц.

Check Also

Отворени Дани Србије и Српске у Бечу

Mанифестација „Дани Србије и Српске“ коју су заједно организовале Амбасада Србије, Канцеларија представништва Републике Српске …