srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Доктор Војислав Суботић, родољуб са скалпелом

Доктор Војислав Суботић, родољуб са скалпелом

Ни лоши санитетски и животни услови у Србији током Великог рата нису спречили многе српске лекаре да буду пионири у различитим областима медицине. Међу њима би свакако требало убројати и доктора Војислава Суботића (1859. – 1923.) који је, живећи у историјски нестабилном времену, имао прилику да учествује у чак пет ратова.

zemun_vojislav_subotic_11У Првом светском рату, и поред нарушеног здравственог стања, доктор Суботић преузимао је различите улоге и задужења. На почетку рата био је управник Војне болнице у Нишу и санитетски пуковник, потом је заједно са војском прешао Солунски фронт,након чега је кратко време провео у Лондону и Паризу, да би се потом вратио како би управљаопољском хирушком болницом у Драгоманцима.

Када је рат почео, доктор Суботић је са позиције шефа хируршког одељења Опште државне болнице на Врачару прекомандован у Војну болницу у Нишу где је постао резервни санитетски пуковник. Након напредовања непријатеља, нежелећи да падне у ропство, заједно са српском војском евакуисао се преко Албаније. У овом периоду доктор Суботић патио је од стернокардичних напада, а лоше здравствено стање пратило га је до краја живота. Оронуо, ослабљени без свог хирушког одељења, доктор Суботић је кратко време провео у Паризу и Лондону где је од 1916. до 1918 године радио као српски делегат. У том периоду је у Лондону одржао предавање „О епидемији пегавца у Србији 1914.-1915. године“. Године 1916. конструисао је шину за имобилизацију бутне кости и приказао је у Париској академији медицине, због чега га је Париско хирушко друштво 1916. године изабрало за свог члана.

Почетком 1918. године доктор Суботић се вратио на Крф са намером да допринесе у рату. У Солуну му је понуђено хируршко одељење у болници престолонаследника Александра. Међутим, доктор Суботић није желео да прихвати миран и безопасан рад, већ је изабрао Другу армију којом је командовао легендарни војвода Степа Степановић.

Војна болница на Солунском фронту у Драгоманцима код Битоља основана је као прва пољска болница, а позната је управо по томе што су у њој радили истакнути српски хирурзи, доктор Суботић и његови ученици др М. Петровић, др Л. Коен и др Н. Крстић.

Болница у Драгоманцима
Болница у Драгоманцима

Импровизована болница у Драгоманцима састојала се од зграда подигнутих у четири реда, а од просторија постојале су три операционе сале, два превијалишта, ренген одељење, бактериолошка и серолошка лабораторија и апотеке. Мање зграде са по осам постеља служиле су за тешке рањеника и налазиле су се у непосредној близини операционе сале.

Иако растрзан ужасним боловима у грудима, доктор Суботић је неуморно радио и са великом љубављу приступао свом хирушком задатку. Кад је стигао на фронт тражио је да обиђе ровове у којима су наши војници живели без одмора и замене од 1916. године па до пробоја. Дивећи се њиховом херојству и издржљивости говорио је: „Наши људи су тако скромни у свом херојству да немамо ни довољно начина, ни довољно моћи, да им учинимо што више услуга“.

Vojislav_SubotićНакон завршетка Великог рата, 1919. године доктор Суботић изабран је за редовног професора на тек отвореном Медицинском факултету у Београду, а две године касније изабран је и за декана. У овом периоду и поред јако лошег здравственог стања, доктор Суботић основао је и Прву хируршку клинику и постао њен први директор.

Несебично користећи своје хируршко умеће, доктор Војислав Суботић је био веома активан током ратних периода, почевши од српско-турског па све до Првог светског рата. За кратко време стекао је глас изузетно цењеног ратног хирурга, због доприноса у научном и истраживачком раду проглашен је и за члана Друштва ратних хирурга САД-а и Друштва ратних хирурга Енглеске.

Доктор Војислав Суботић је у великој мери повезан са оснивањем, развојем и афирмацијом српске оперативне медицине, један је од оснивача Медицинског факултета у Београду, и водећи хирург у Србији крајем 19. и почетком 20. века.

Фотографија 3: Wikimedia Commons, Micki, under the Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Serbia license.

Извор: serbia.com

Check Also

Живот у Београду у првим данима Великог рата

До јула 1914. године Београд је био весео град са богатом чаршијом и шареноликим трговима. …