srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Достојанствен одговор српске владе на јулски ултиматум

Достојанствен одговор српске владе на јулски ултиматум

Odgovor-na-ultimatum-res

Два дана је имала српска краљевска влада да одговори на тешки јулски ултиматум Аустро-Угарске 1915. године. Одговор је предао лично председник владе, Никола Пашић. Само што се вратио у уред, стигло је и писмо барона Гизла о прекидању дипломатских односа између две државе.

Одговор српске краљевске владе на аустро-угарски ултиматумнаписали су Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио барону Гизлу. Одговор је окарактерисан као крајње попустљив али и достојанствен јер српска краљевска влада није прихватила учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустро-Угарске на територији Србије, али је ипак понудила арбитражу суда у Хагу или комисије великих сила за решење спорног захтева у тачки 6.

Међутим, Монархија није мислила тако, као ни барон Гизл, коме је требало нешто мање од сат времена да закључи да Србија није дала повољан одговор и са целим посланством демонстративно напусти Београд и пређе у Земун.

У одговору који је разљуито барона Гизла и који је повукао окидач Првог светског рата, стајало је:

  1. Краљевска српска влада се обавезује у првом редовном сазиву Народне скупштине унети одредбу у закон о штампи којом се најстроже казни изазивање мржње и презрење Монархије, као и сваки натпис коме је општа тежња управљена против територијалног интегритета Аустро-Угарске. Она прима на се да приликом измена уставних, које су блиске, изведе измену и члана 22. Устава тако, да се горепоменуте публикације могу и конфисковати што сад не може бити по категоричној одредби члана 22. Устава.
  2. Српска влада нема никаквих доказа, нити јој такве пружа нота царске и краљевске владе, да су „Народна одбрана“ и друга слична друштва учинили досад ма какво кривично дело ове врсте у лицу кога од својих чланова. Па и ако то не постоји, ипак ће краљевска српска влада изићи на сусрет захтеву царске и краљевске владе и распустиће друштво „Народну одбрану“ и свако друго које би радило против Аустро-Угарске.
  3. Српска краљевска влада прима на себе да уклони одмах из јавне наставе све што служи или би могло послужити стварању пропаганде против Аустро-Угарске, а кад јој царска и краљевска влада пружи факта и доказа за то.
  4. Српска краљевска влада пристаје исто тако уклонити из војске и администрације оне официре и чиновнике, за које би српска истрага показала да су криви за дела која иду продив интегритета територије Аустро-Угарске монархије и очекује да јој царска и краљевска влада саопши накнадно имена и радње или дела тих официра и чиновника ради даљег поступка.
  5. Српска краљевска влада мора признати да јој није јасан сав значај и домашај захтева царске и краљевске владе да се Србија обавеже примити на својој територији сарадњу органа царске и краљевске владе, али изјављује да ће примити сарадњу која би одговарала међународном праву и кривичном судском поступку као и добрим суседским односима.
  6. Српска краљевска влада, разуме се по себи, сматра за своју дужност отворити истрагу противу свих оних који су или који би били евентуално умешани у злочин од 15. јуна а налазили би се на територији Краљевине Србије. Што се тиче учешћа у тој истрази, органа аустро-угарских власти, које би царска и краљевска влада за то делегирала, српска краљевска влада не може примити њихово учешће, јер би се тиме погазио устав и закон о поступку судском у кривичним делима. Међутим, у конкретним случајевима могли би се органи Аустро-Угарске упознати са резултатима дотичне истраге.
  7. Српска краљевска влада је одмах, још исте вечери, притворила мајора Воју Танкосића, а за Миланом Цигановићем, који је аустро-угарски поданик и до 15. јуна је био званичник (аспирант) Железничке дирекције, наређена је потера, јер се он до сада није могао пронаћи. Моли се царска и краљевска влада да изволи уобичајеним путем саопштити што пре остале сумње досадашњом истрагом у Сарајеву, ради даљег поступка.
  8. Српска краљевска влада појачаће и прошириће предузете мере да се спречи недопуштени пренос оружја и експлозива преко границе. По себи се разуме да ће одмах наредити истрагу и строго казнити пограничне чиновнике на линији Шабац-Лозница, што су се огрешили о своју дужност и пропустили кривце Сарајевског злочина.
  9. Српска краљевска влада ће радо дати објашњења односно изјава које су њени чиновници у земљи и на страни после атентата чинили у интервјуима који су, по тврђењу царске и краљевске владе, били непријатељски према Монархији, чим јој царска и краљевска влада укаже на дотично место тих изјава и чим се утврди да су употребљени изрази заиста изрази дотичних чиновника – о чему ће се она сама старати да прибави доказе и уверење.
  10. Што се тиче извршења мера, које се у горњим тачкама помињу, уколико то овом нотом није учињено, српска краљевска влада ће одмах извештавати царску и краљевску владу, чим се која мера нареди и изврши.

Након реакције барона Гизла на одговор, истог дана (25. јула) уследио је Манифест српске владе којим се народ упознаје са ситуацијом и могућношћу рата. А рат је сасвим извесно куцао на врата Краљевине Србије али и готово целог света. Већ следеће вечери пали су први плутони на Београд.

Извор: serbia.com

Check Also

Вука Попадић, најхрабрија Београђанка у Великом рату

Током Првог светског рата наизглед обични људи у себи су изналазили снаге за херојска дела. …