srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Актуелно >>> Фестивал српског филма на Питсбуршком универзитету

Фестивал српског филма на Питсбуршком универзитету

Српски народнии савез у сарадњи са Радио Телевизијом Србије и Центром за руске и источно-европске студије Питсбуршког универзитета, одржао je трећи Фестивал српског филма 24. марта ове године у Катедрали знања на Питсбуршком универзитету, САД. Главни циљ овог фестивала је очување и промоција српског културног наслеђа како би се америчка публика упознала са културом и историјом српског народа.

Ове године фестивал је пратила америчка академска публика, продуценти других филмских фестивала, представници српске дијаспоре и други гости. У препуној дворани знатижељних посетилаца фестивал је отворио Џон Мартић, председник Српског народног савеза, истакавши важност одржавања фестивала како би се други упознали са нашом културом и традицијом.

Проф. др Ненси Конди, шеф катедре за славистику и председник Центра за руске и источне европске студије на Питсбуршком универзитету, је нагласила важност упознавање других култура и традиције и честитала Српском народном савезу на одличном избору филмова.

Милош Растовић, координатор за кутуру у Српском народном савезу, се захвалио на помоћи и подршци Радио телевизији Србије и Питсбуршком универзитету, и упознао присутне са програмом овогодишњег фестивала.

Фестивал је отворен документарним филмом Обећање у режији Жељка Мирковића. Публика је имала прилику да ужива у узбудљивој причи о француској породици која је одлучила да производи вино на југоистоку Србије у селу Рогљево. Овај документарни филм на драматичан начин описује дилеме мештана у селу Рогљево који имају дугу традицију производње вина и француске породице која жели да извози вино из непознатог винског региона. Филм је освојио до сада девет међународних признања.

Велику знатижељу међу публиком је изазвао документарни филм Срби на Крфуаутора Слађане Зарић у продукцији Радио телевизије Србије. Проф. др Милош Ковић, наратор у филму, на интересантан начин води гледаоца кроз све битке и тешкоће кроз које је српска влада, војска и народ пролазили током Првог светског рата. Ова је јединствена прича у светској историји која говори о страдалништву и патњама српске владе, војске и народа која се повлачила преко Албаније до Крфа у Грчкој како би спасила државу, част и дочекала помоћ савезника. Америчка публика је била затечена патњама српског народа, али и задивљена њиховим херојством. Филм је изазвао толико узбуђење да је добио позив да учествује на другим фестивалима.

Велико одушевљење публике је изазвао филм који је затворио фестивал Santa Maria della Salute у режији Здравка Шотре. Пре пројекције филма, Милош Растовић је говорио о Лази Костићу, једном од најпознатијих и најобразованијих српских и европских песника, и његовој љубави према лепој, шармантној и образованој Ленки Дунђерски. Ове предивна и поучна љубавна прича пред крај деветнаестог века између Лазе Костића, кога је и филму глумио Војин Ћетковић, и Ленке Дунђерски, коју је глумила Тамара Алексић, је била инспирација Костићу да напише једну од најдивинијих поема у српској и европској поезији Santa Maria della Salute.

Филм на сликовит начин описује емоције које Костић није могао да крије према Ленки. Рапсодија његових емоција је изазвала ерупцију у његовој првој песми посвећеној њој Госпођи Л.Д. Његова немоћ да изађе на крај са својим осећањима према Ленки је резултирала женидбом са Јулијом Паланачки 1895. године када се трајно настанио у Сомбору. Након Костићеве женидбе, Ленка је умрла од тифуса, мада многи подаци говоре да је умрла од љубавног бола. Када је Костић чуо о њеној смрти, био је толико скрхан од бола да се Ленка почела појављивати у његовим сновима. Тај бол је подстакао његов рад у наредних четрнаест година да напише поему којом је Ленку учинио вечном и уздигао српску поезију на пиједестал европске и светске поезије. Костић је ову поему завршио пред крај свог живота. Умро је у Бечу 26. новембра 1910. године и сахрањен на српском православном гробљу у Сомбору. Сузе које је изазавала ова трагична љубавна прича су биле помешане са дивљењем према српској поезији и делу Лазе Костића.

Фестивал је доживео велики успех захваљујући Српском народном савезу, најстаријој српском добротворном друштву у Америци које постоји од 1901. године, Радио телевизији Србије и Питсбуршком универзитету.

У паузи фестивала посетиоци су имали прилике да се упознају и прошире своје знање о српкој култури, наслеђу и историји, као и да обнове знање српског језика.

                   

(Извор: РТС)

Check Also

Сусрет Дачића са Занијером

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић сусрео се 07. септембра 2018. …