srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Христос Воскресе – Ваистину Воскресе

Христос Воскресе – Ваистину Воскресе

Васкрс – хришћански празник над празницима, празник радости и мира, основа новозаветне проповеди и вере у спасење.

beli-andjeo-uskrs

Чуваркућа…

Прво офарбано јаје чува се у кући годину дана и назива „чувар-кућа“. Неко га носи на њиву и закопа са усевима, као жртву божанству које штити род, а други пак љуске од јаја бацају на мравињак да би кокошке обилато носиле. Сремци месе посебан ускршњи колач, који зову „буздован“, а у Шумадији се зове „витица“. Витицу домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: „Све нам крсло и васкрсло“. Верује се да на Ускрс не ваља заспати пре поноћи, јер ће се у противном спавати целог лета и ништа неће урадити. И даље се верује да је небо отворено…

Страсна недеља у којој хришћани обележавају муке и страдања Исуса Христа завршава се Великим петком, односно даном његовог распећа. Страсни петак, или петак страдања код хришћана подразумева најстрожи пост, и најдубљу жалост. У Немачкој и Аустрији називају га Stillen Freitag – тихи петак, јер све замире у тишини на спомен Исусовог страдања.

У храмовима Српске православне цркве широм дијаспоре и матице се петком пред Ускрс у поподневним часовима износи плаштаница – платно са представом Христовог полагања у гроб. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара, који симболише Христов гроб и целива се све до ускршње недеље.

Јаја се шарају, најчешће црвеном бојом, почев од великог четвртка, па до суботе. Срби у Републици Српској, суботу пред Ускрс чак и називају Црвена субота. У другим српским крајевима, јаја су најчешће офарбана већ у петак.

Најпознатија представа Васкрсења које се догодило у недељу у српским храмовима је Бели анђео у Милешеви. Другачије, Васкрсење Христово се представља призором Христовог силаска у подземни свет.

У обележавање Ускрса код Срба унети су многи обреди слављења доласка пролећа. Укућани, а посебно деца, се рано ујутро умивају водом у коју су потопљени дрен, здрављак, босиљак и црвено јаје. Верује се да ће тако деца бити здрава и црвена током читаве године.

На ускршњу недељу се обавезно одлази у цркву. У косовским селима, Срби, са собом понесу јаја која делом оставе у цркви, а делом, поделе комшијама. Када нема цркве, окупљају се око записа – освештаног храста. Ту долази свештеник, деле се јаја, сече ускршњи колач, први пут се мрси након великог поста. У току читаве наредне седмице Срби се поздрављају са Христос Воскресе – Ваистину воскресе.

Из: Српски народни календар са цртежима Александра Дерока, аутора Драгомира Антонића и Миодрага Зупанца, Дерета, Београд, 1988.

Check Also

Дани Србије и српске културе у Паризу

Извор: Савез Срба Француске Седамнаести ,,Дани Србије и српске културе у Паризу“, одржани су од …