Интервију - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

Title
Idi na sadržaj
Гујон за Вести: Расејање најбољи амбасадор
23.01.2023   
Интервију

Припадници дијаспоре су мост између Србије и земље у којој живе, они су наши најбољи амбасадори, каже за “Вести” Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Са господином Гујоном, који је на челу Управе нешто више од две године, разговарали смо о питањима везаним за дијаспору и Србе у региону, о хуманитарној организацији Солидарност за Косово чији је оснивач, а открио нам је и план активности Управе за 2023. годину.

 

Фото / ТАНЈУГ

 

– Поред редовних финансирања културних пројеката наших организација у региону и дијаспори, пошто нам је, на предлог председника Александра Вучића, буџет за регион увећан три пута, планирамо и да наставимо с подршком економским самоодрживим пројектима које смо у претходне две године лансирали као пилот-пројекте. Такође, организоваћемо кампове за децу из региона, током лета. Наша жеља је да свако дете, рођено у региону, може да борави у Србији, да се упозна с Београдом и обиђе историјске знаменитости.

 

Српски, широм Америке

 

Шта ће бити приоритет у раду Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону?

 

– Наш фокус за отварање допунских школа српског језика ове године биће у Јужној и Северној Америци. Тамо су потребе огромне. Имамо контакте с нашим људима који живе у тим земљама. Намеравамо и да наставимо сарадњу с Министарством просвете, јер се нова школа, годину дана после покретања прикључује систему тог министарства.

 

Управа је, иначе, врло ангажована на ширењу српских допунских школа заједно са Министарством просвете. Колико школа планирате на два америчка континента и радите ли већ на томе?

 

– Радимо пуном паром на отварању школа. Планирамо отварање 20 нових допунских школа у Јужној и Северној Америци, а недавно је отворено 10 нових школа у Аустрији, у сарадњи с удружењем Просвјета из Беча. Језик је више од средства комуникације, у њему се чува душа једног народа. Желимо да генерације српске деце рођене у иностранству не изгубе ту нит.

 

Разноврсни пројекти

 

Да ли сте задовољни учинком Управе током две године колико сте на функцији директора?

 

– Управа је подржала разноврсне пројекте чији је циљ очување језика, идентитета и културе. Отворили смо 23 нове допунске школе од Русије, Малте, Холандије до Аустрије, Шпаније и Португала. У нашим школама деца уче језик, али и о култури, историји, упознају се и друже с другом децом на матерњем језику.

 

Имамо пројекте које смо радили с црквама јер се у њима окупља наша дијаспора свуда у свету. Такође, подржали смо многе културне, пре свега фолклорне манифестације, јер за Србе, фолклор је више од игре, има важну улогу у очувању идентитета народа, па смо помагали у набавци народних ношњи.

 

Поред подршке културним пројектима, Управа је подржала одрживе пројекте за најугроженије Србе у Федерацији, у Босанском Петровцу, Грахову и у Посавини и на северу Црне Горе у Пљевљима, где смо помогли купујући стоку и пољопривредне машине. Покренули смо кампању информисања прогнаних Срба из Федерације преко наших амбасада, удружења, цркава и на друштвеним мрежама, као и оснивање Канцеларије за правну помоћ Србима из Федерације у Београду, јер су у процесу усклађивања земљишне књиге и катастра могли да остану без своје имовине у ФБиХ. Као резултат, имамо 10.000 покренутих правних поступака, чиме ће више од 57.000 хектара земље остати у српском власништву.

 

Надам се да су резултати видљиви. Радимо пуно, обилазили смо српски народ широм региона и дијаспоре. Такође, примамо представнике српских удружења на састанке код нас како бисмо се упознали с њиховим проблемима. Повећали смо број удружења с којима сарађујемо на пројектима за очување српског идентитета у расејању.

 

Тренд повратка

 

Недавно сте рекли да је дијаспора много важна за Србију. Можете ли да појасните због чега?

 

– На појединим скуповима дијаспоре, где присуствују и представници држава у којима живе наши људи и других заједница с којима делимо заједничке вредности, дијаспора спроводи својеврсну народну дипломатију. Ту смо и ми као Управа препознали велику улогу нашег расејања и подржаваћемо такве скупове.

 

Указали сте и на вишеструки значај расејања?

 

– Често се истиче значај дијаспоре у економском смислу, али дијаспора има и велики демографски потенцијал. Постоји тренд враћања у Србију и ту је наша улога битна. Језик је битан. Да ли би један брачни пар одлучио да се врати када деца не би знала српски? Управа ради на томе да Срби у дијаспори сачувају идентитет и културу, јер ако то изгубе, губе везу с матицом, а ако не знају језик, неће ни размишљати о повратку.

 

Улазак на Косово

 

Какви су утисци са сусрета са представницима српских удружења у Албанији?

 

– У Албанију сам послао моје сараднике из управе, који су били у Фјеру, Тирани и Скадру. Разговарали су са представницима српских организација. Срба тамо има између 10.000 и 30.000. Пуно су лошег претрпели за време Енвера Хоџе, а пре тога за време краља Зога, у Албанији се деценијама спроводила политика асимилације у којој су Срби приморавани да промене име и презиме и нису имали могућност да уче матерњи језик у школама. Упркос томе, Срби у Албанији и даље постоје и управа ће, заједно с њима да осмисли пројекте о учењу језика, очувања културе и манифестација значајних за заједницу.

 

Организација Солидарност за Косово је обележила 18 година постојања и 50. конвој хуманитарне помоћи Србима који је стигао на Косово и Метохију без вас. Има ли индиција да ће вам бити одобрен улазак на КиМ?

 

– Нажалост, нема. Скоро пет година се судим пред приштинским судовима због забране, али само ме шетају од суда до суда. После забране реорганизовао сам Солидарност за Косово тако да моји волонтери редовно обилазе српске енклаве. Имамо озбиљне пројекте, изградили смо десетак фарми, млекара, фабрика за пастеризацију воћа и поврћа по енклавама. Сваке године финансирамо самоодрживе пројекте, делимо стоку и пластенике, како би људи живели од свог рада, а не од помоћи. Солидарност за Косово годишње издваја више од 100.000 евра за реновирање школа на КиМ. Волео бих да сам могао да одем заједно с божићним конвојем моје организације, као што сам то чинио пре забране уласка. Недостају ми људи одатле, пријатељи. Волео сам и да обилазим српске манастире, тако да се надам да ћу поново моћи да посетим свету српску земљу.

 

Нови ђаци највећи успех

Који потез видите као свој највећи успех?

 

– Мислим да је то 1.000 нових ђака уписаних у школе у дијаспори. Имао сам прилику да обиђем школе које је основала Управа на почетку њиховог рада и годину дана касније. Одушевио сам се напретком деце, колико лагодније и самоувереније говоре српски. Кад једно дете у дијаспори зна српски, значи да један српски дом говори српски и да ће знања матерњег језика наставити да се преносе из генерације у генерацију.

 

Сарадња са министарством

 

Да ли сарађујете са Ђорђем Милићевићем, министром без портфеља задуженим за дијаспору?

 

– Министар Милићевић и ја имамо одличну комуникацију. Дијаспора нам је велика и разноврсна и тако да је одлична вест што је поред Управе добила и министра. Заједно ћемо бити јачи и моћи ћемо да још више подржавамо пројекте из расејања и да одговорима у Београду на њихове потребе и проблеме.

 

Светосавски бал у Бечу

 

Да ли ћете ускоро и где посетити грађане у дијаспори?

 

– Посетићу нашу дијаспору у Бечу на Светосавском балу почетком фебруара. Управа подржава одржавање тог бала који окупља не само нашу дијаспору, већ и угледне званице из јавног и политичког живота Аустрије. Ова манифестација одржава се већ више од две деценије и представља једини бал који негује вековне културне и историјске везе Србије и Аустрије.

 

Људи цене отвореност

 

Шта Вам говори податак да је управа прешла 80.000 пратилаца на Инстаграму?

 

– То је заиста огроман број људи. Мислим да људи цене редовност и транспарентност наших активности које на дневном нивоу објављујемо на друштвеним мрежама. Пошто је дијаспора расута по свету, то је најбољи начин да допремо до њих, а и они до нас.

 

Солидарност са Србима на КиМ

 

Солидарност за Косово је француско удружење основано 2004. године у циљу подршке Србима на Косову и водеће је удружење овог типа у целој Европи. У партнерству са Српском православном црквом, организација делује у четири области: деца и образовање, одржива пољопривреда и доступност хране, хитна помоћ и медицинска рехабилитација и заштита хришћанског наслеђа. Окупља 13.000 активних чланова, донатора и волонтера. Седиште организације је у Изеру у Француској, а хуманитарна канцеларија у Грачаници.

 

Након потребе Арноа Гујона да одговори на ванредну хуманитарну ситуацију изазвану антисрпским погромима 17. и 18. марта 2004. основано је ово удружење са циљем да пружи одрживу и ефикасну помоћ мањинама у косовским енклавама, од којих су већина Срби, али су присутни и Роми и Горанци. Организација је добитник бројних високих признања и одликовања за свој рад.

 

Витез пацифизма

 

Арно Гујон је рођен 1985. у Греноблу у Француској. Са 22 године стекао је звање мастер инжењера заштите животне средине на Политехничкој школи Универзитета у Греноблу. Похађао је мастер политикологије на Факултету политичких наука у Београду, 2012. После рада у струци, 2011. постаје директор организације Солидарност за Косово, коју је основао као студент. У Београду је 2016. основао Удружење иницијатива за наталитет и останак младих у Србији. Објавио је књигу “Сви моји путеви воде у Србију” на српском језику, а учествовао је у писању и објављивању три књиге на француском језику о Србији и КиМ и снимио документарни филм. На основу заслуга добио је држављанство Србије 2015. Добитник је бројних признања. Између осталог, златне Медаље за заслуге за изузетан хуманитарни рад и вођење организације, којом га је одликовао бивши шеф државе Томислав Николић, 2016. Патријарх Иринеј га је 2018. одликовао Орденом првог степена Светог Саве, а шеф дипломатије Ивица Дачић у мају 2018. орденом Витеза светосавског пацифизма. Са чела организације одступио је 26. новембра 2020. пошто је именован за директора управе. Говори француски, српски, енглески и руски.

 

Ожењен је Иваном, Српкињом рођеном у Француској, са којом има ћерке Милену и Ирену и сина Виктора.

 

Извор: Вести

Министарство спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону © Сва права задржана
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА
Управа за сарадњу с дијаспором
и Србима у региону
Nazad na sadržaj