srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Како је „Њујорк Тајмс“ извештавао о окупираном Београду 1915.

Како је „Њујорк Тајмс“ извештавао о окупираном Београду 1915.

bg-1915

Почетком Првог светског рата, очи светске, а поготово америчке јавности биле су упрте у Европу, а нарочито балкански фронт. Зато је „Њујорк Тајмс“ послао свог главног дописника из Берлина, Сајрила Брауна, да напише репортаже из палих престоница међу којима је био и Београд, “најтужнији град” према речима Брауна.

Балкански фронт је био жариште догађаја и линија којом је аустроугарска војска напредовала ка југу, а свака вест са тог подручја била је драгоцена у тумачењу догађаја који су у то време обликовали свет. “Њујорк тајмс” је желео ексклузивне репортаже из престоница које је непријатељ освојио.

На рути америчког новинара најпре су се нашли Брисел и Варшава, за које је рекао да и после окупације „делују прилично нормално“. А онда је дошао у Београд. Репортажа је написана 27. новембра 1915. У Берлин је поштом стигла 3. децембра, да би одатле телеграфом била прослеђена редакцији у Њујорку. Текст је објављен у „Тајмсу“ два месеца после пада Београда, 4. децембра 1915.

„Београд је мртав“, пише Браун. „Ово је најтужнији од три града која сам посетио“. Згрожен и помало уплашен, аутор даје сликовит приказ празних кућа, оброка остављених на пола, срушених зграда, сабласне и пусте атмосфере која је тих дана обавила Београд.

„Могли бисте сатима да лутате кроз напуштене улице, поред празних кућа и опљачканих радњи, срећући само понеку Српкињу која се шуња. То су најсиромашнији од најсиромашнијих. Сви који су могли, напустили су град. Од 100.000 становника у миру, остало је мање од 20.000, не рачунајући мршаве и гладне псе“
Текст затим говори о путањи на којој су фон Макензенове јединице остављале само пустош и рушевине, од Дунавског кеја и Аде Циганлије до самог центра града. Оштећене зграде, остаци барикада које су биле последње уточиште јединица одбране Београда испред хотела „Москва“, сведок су рушилачке моћи аустроугарске војске. У разговору са аустроугарским официрима, сазнајемо да су они имали поштовања према Србима и отпору кога су пружили у одбрани Београда. „Срби имају више патриотизма у свом малом прсту него неки од наших осталих непријатеља у читавом телу“, каже стари аустријски пуковник.

Бескрајне колоне аустријских војника које воде руске ратне заобљенике једини су крећу на улицама. Аутор је приметио и понеку групу српских избеглица. Пошто су српски војници били рањени или превише исцрпљени од борби у одбрани града, Руси су били ти који су реновирали улице и чистили паклене трагове Аустријанаца по Београду.

Овај текст је вредан јер сведочи о страшном периоду по Србију из једног другог угла. Он има велику историјску и документарну вредност, пре свега зато што су Американци користили овакве текстове као оруђе које је касније допринело прављењу стратегије за укључивање америчке војске у Први светски рат.

 Извор: serbia.com

Check Also

Вука Попадић, најхрабрија Београђанка у Великом рату

Током Првог светског рата наизглед обични људи у себи су изналазили снаге за херојска дела. …