srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Комшије шкрте кад дају права Србима

Комшије шкрте кад дају права Србима

Извор: Вечерње Новости

Наша земља је национално шаролика, а мањинске заједнице, којих има 32, уживају сва права. По томе је Србија већ у Европској унији, а готово се не оспорава да имамо висок ниво заштите националних заједница.

Српско представништво у Сент Андреји

Мањине код нас имају право на свој језик и писмо, образовање и информисање на матерњем језику, као и право на заштиту културног идентитета. Активно учествују у политичком животу преко националних странака, којима је обезбеђен улазак у парламент путем такозваног природног прага, али и преко листа великих странака. Имају функције у републичкој и покрајинској влади и локалним самоуправама. Уставом и низом закона створен је правни оквир који штити њихова права. Као једно од највећих достигнућа стручњаци наводе усвајање закона који им омогућава формирање националних савета.

С друге стране, наши сународници у неким државама у окружењу могу само да сањају о оваквом положају.

Најтеже је Србима у Хрватској. О томе каква права они имају, најбоље показују дешавања у Вуковару у Винковцима, где су одржане масовне демонстрације против увођења ћирилице као званичног писма у овим градовима. Посебна прича су права протераних Срба, њихов повратак, несигурност у којој живе…

[blockquote_right]Српска кућа

Срби, којих у Словачкој има свега три хиљаде, недавно су добили статус националне мањине. Отворена је школа на српском језику, а у Братислави су добили зграду у којој је направљена Српска кућа.Срби имају представнике у парламенту и извршној власти на нижим нивоима.[/blockquote_right]

– Ослобађајуће пресуде хрватским генералима у Хагу су код Срба у Хрватској изазвале додатну бојазан да ће се хрватско друштво суочити са ратним дешавањима, али и да ће уопште бити могуће да се изгради поверење и толеранција између два народа – каже за „Новости“ Милорад Пуповац, председник Српског народног већа у Хрватској.

– Ипак, последњих недеља се ситуација мења. Интензивирали смо комуникацију са Владом Хрватске и имамо позитивне сигнале да ћемо ускоро да решимо имовинска права, повратак избеглих и њихово запошљавање, али и суђења за ратне злочине над Србима и исплате пензија. Као наговештај бољих дана он види улазак Хрватске у ЕУ, јер ЕУ, између осталог, има програме за националне мањине што само може да допринесе бољем положају Срба.

С друге стране, Хрвати у Србији уживају сва права као и све друге националне заједнице.

Ни Срби у Словенији не могу да се похвале добрим статусом. И поред тога што их званично има 40.000, а незванично 65.000, немају ни статус националне мањине.

– То значи да немамо никаква права, медије или наставу на српском језику. У целој Словенији излази само један часопис који се бави проблемима Срба у овој држави „Штајерске новице“. Сами их финансирамо, јер на било какву помоћ државе не смемо ни да помислимо. Срби су се неколико пута обраћали словеначком врху са захтевом да постану национална мањина, али су сваки пут добили негативан одговор – каже за „Новости“ Раде Бакрачевић, из Српске заједнице у Словенији.[blockquote_left]Права нису препрека

О положају мањина у Србији је разговарао и председник Томислав Николић са високим комесаром ОЕБС Кнутом Волебеком. Саговорници су се сложили да питања мањина нису препрека на европском путу Србије. Николић је истакао да је положај мањина регулисан на начин који је усклађен са највишим европским и светским стандардима. И поред тога, рекао је Николић, постоје бројни проблеми, али је Србија посвећена томе да се кризна жаришта више не понове.[/blockquote_left]

У Словенији, иначе, само две заједнице – Италијани и Мађари – имају статус националних мањина.

Срби у Мађарској, која је чланица ЕУ, немају ни свог представника у скупштини. Мађарска ће тек на наредним парламентарним изборима 2014. године морати да отвори врата парламента за националне мањине. За то ће бити потребне измене изборног закона које из Будимпеште најављују, па би мањине добиле по једног представника без обзира на број гласова, али он не би имао права одлучивања. Од некада бројне мањине Срба данас у Мађарској има свега око пет хиљада, а праг за улазак у парламент је 22.000 гласова.

– Даћемо све од себе да обезбедимо представника у парламенту који би имао право да учествује у дискусијама, али не и да гласа – рекао је недавно за „Новости“ Љубомир Алексов, председник Самоуправе Срба у Мађарској. Срби у Мађарској имају још увек гимназију на свом језику и нешто мало медија.

Мађари, најбројнија национална заједница у Војводини, имају представнике у републичком и покрајинском парламенту, као и у војвођанским органима власти. У многим од укупно 45 општина у Војводини они преко националних или других партија учествују у власти. Имају образовање на свом језику, као и медије – свој лист, радио и програм на мађарском на РТВ.

Наши сународници у Румунији су задовољни: имају свог посланика у парламенту, право на српски језик у школама, српске новине „Наш глас“, своју цркву…
– Политика Румуније према Србима је коректна – каже Славомир Гвозденовић, лидер Савеза Срба у Темишвару. Он, међутим, као највећи проблем види асимилацију, јер данас у Румунији има свега 18.500 Срба.

Српска кућа у Румунији – Темишвар

И румунска заједница у Србији је задовољна оним што има.

– Србија пружа европске стандарде, па и више од тога, када је реч о заштити културног идентитета националних мањина – каже Марчел Драган, секретар Савета Румуна.

– Врло смо задовољни тим сегментом бриге о правима мањина, а захваљујући томе ми имамо систем образовања у Србији. Румуни преко ТВ Бор могу да прате програме на свом језику.

Када је прошле године из Румуније стигао захтев Београду да се Власима у источној Србији омогући да се изјашњавају као Румуни, због чега Србија умало није остала без статуса кандидата за ЕУ, румунска мањина се јасно определила и поручила да се не слаже са захтевима Букурешта, јер свако има право да се изјасни како жели.

Србима је понајгоре у Албанији. Они су тамо тек пре две године постали национална мањина, а недавно је почела да ради школа у којој се учи српски језик, и то први пут након 1934, када је наш језик забрањен у Албанији. Све донедавно српски је за албанске Србе био давно заборављени језик предака.

Они у Албанији и даље немају наставу на српском језику, нити неки електронски или писани медиј. Нема их ни у извршној власти ни у парламенту, а учешће на локалном нивоу често је условљено преображајем и сакривањем националног идентитета.

Када је реч о Албанцима у Србији, они су већина на Косову, које је тренутно тема преговора. А Албанци који живе на југу Србије имају представника у парламенту, као и у локалним органима власти. Имају право на свој језик и писмо, у школама се настава одвија на албанском, на свом језику имају и медије, као и право на заштиту културног наслеђа. Они, међутим, нису задовољни. Као проблеме виде садржај уџбеника из којих уче албанска деца, то што РТС нема емисија на албанском језику… Такође су незадовољни економском ситуацијом на том подручју. А њихови политички захтеви посебна су прича.

Check Also

У Бечу прослављено 800 година аутокефалности СПЦ

Епархија аустријско-швајцарска, у сарадњи са СПКД ”Просвјета”, организовала је тродневне свечаности у Бечу у част …