Home >>> Srbija u WW1 >>> Doktor Vojislav Subotić, rodoljub sa skalpelom

Doktor Vojislav Subotić, rodoljub sa skalpelom

Ni loši sanitetski i životni uslovi u Srbiji tokom Velikog rata nisu sprečili mnoge srpske lekare da budu pioniri u različitim oblastima medicine. Među njima bi svakako trebalo ubrojati i doktora Vojislava Subotića (1859. – 1923.) koji je, živeći u istorijski nestabilnom vremenu, imao priliku da učestvuje u čak pet ratova.

zemun_vojislav_subotic_11U Prvom svetskom ratu, i pored narušenog zdravstvenog stanja, doktor Subotić preuzimao je različite uloge i zaduženja. Na početku rata bio je upravnik Vojne bolnice u Nišu i sanitetski pukovnik, potom je zajedno sa vojskom prešao Solunski front,nakon čega je kratko vreme proveo u Londonu i Parizu, da bi se potom vratio kako bi upravljaopoljskom hiruškom bolnicom u Dragomancima.

Kada je rat počeo, doktor Subotić je sa pozicije šefa hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice na Vračaru prekomandovan u Vojnu bolnicu u Nišu gde je postao rezervni sanitetski pukovnik. Nakon napredovanja neprijatelja, neželeći da padne u ropstvo, zajedno sa srpskom vojskom evakuisao se preko Albanije. U ovom periodu doktor Subotić patio je od sternokardičnih napada, a loše zdravstveno stanje pratilo ga je do kraja života. Oronuo, oslabljeni bez svog hiruškog odeljenja, doktor Subotić je kratko vreme proveo u Parizu i Londonu gde je od 1916. do 1918 godine radio kao srpski delegat. U tom periodu je u Londonu održao predavanje „O epidemiji pegavca u Srbiji 1914.-1915. godine“. Godine 1916. konstruisao je šinu za imobilizaciju butne kosti i prikazao je u Pariskoj akademiji medicine, zbog čega ga je Parisko hiruško društvo 1916. godine izabralo za svog člana.

Početkom 1918. godine doktor Subotić se vratio na Krf sa namerom da doprinese u ratu. U Solunu mu je ponuđeno hirurško odeljenje u bolnici prestolonaslednika Aleksandra. Međutim, doktor Subotić nije želeo da prihvati miran i bezopasan rad, već je izabrao Drugu armiju kojom je komandovao legendarni vojvoda Stepa Stepanović.

Vojna bolnica na Solunskom frontu u Dragomancima kod Bitolja osnovana je kao prva poljska bolnica, a poznata je upravo po tome što su u njoj radili istaknuti srpski hirurzi, doktor Subotić i njegovi učenici dr M. Petrović, dr L. Koen i dr N. Krstić.

Bolnica u Dragomancima
Bolnica u Dragomancima

Improvizovana bolnica u Dragomancima sastojala se od zgrada podignutih u četiri reda, a od prostorija postojale su tri operacione sale, dva previjališta, rengen odeljenje, bakteriološka i serološka laboratorija i apoteke. Manje zgrade sa po osam postelja služile su za teške ranjenika i nalazile su se u neposrednoj blizini operacione sale.

Iako rastrzan užasnim bolovima u grudima, doktor Subotić je neumorno radio i sa velikom ljubavlju pristupao svom hiruškom zadatku. Kad je stigao na front tražio je da obiđe rovove u kojima su naši vojnici živeli bez odmora i zamene od 1916. godine pa do proboja. Diveći se njihovom herojstvu i izdržljivosti govorio je: „Naši ljudi su tako skromni u svom herojstvu da nemamo ni dovoljno načina, ni dovoljno moći, da im učinimo što više usluga“.

Vojislav_SubotićNakon završetka Velikog rata, 1919. godine doktor Subotić izabran je za redovnog profesora na tek otvorenom Medicinskom fakultetu u Beogradu, a dve godine kasnije izabran je i za dekana. U ovom periodu i pored jako lošeg zdravstvenog stanja, doktor Subotić osnovao je i Prvu hiruršku kliniku i postao njen prvi direktor.

Nesebično koristeći svoje hirurško umeće, doktor Vojislav Subotić je bio veoma aktivan tokom ratnih perioda, počevši od srpsko-turskog pa sve do Prvog svetskog rata. Za kratko vreme stekao je glas izuzetno cenjenog ratnog hirurga, zbog doprinosa u naučnom i istraživačkom radu proglašen je i za člana Društva ratnih hirurga SAD-a i Društva ratnih hirurga Engleske.

Doktor Vojislav Subotić je u velikoj meri povezan sa osnivanjem, razvojem i afirmacijom srpske operativne medicine, jedan je od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu, i vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka.

Fotografija 3: Wikimedia Commons, Micki, under the Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Serbia license.

Izvor: serbia.com

Check Also

Život u Beogradu u prvim danima Velikog rata

Do jula 1914. godine Beograd je bio veseo grad sa bogatom čaršijom i šarenolikim trgovima. …