Home >>> Srbija u WW1 >>> Kako je „Njujork Tajms“ izveštavao o okupiranom Beogradu 1915.

Kako je „Njujork Tajms“ izveštavao o okupiranom Beogradu 1915.

bg-1915

 

Početkom Prvog svetskog rata, oči svetske, a pogotovo američke javnosti bile su uprte u Evropu, a naročito balkanski front. Zato je „Njujork Tajms“ poslao svog glavnog dopisnika iz Berlina, Sajrila Brauna, da napiše reportaže iz palih prestonica među kojima je bio i Beograd, “najtužniji grad” prema rečima Brauna.

Balkanski front je bio žarište događaja i linija kojom je austrougarska vojska napredovala ka jugu, a svaka vest sa tog područja bila je dragocena u tumačenju događaja koji su u to vreme oblikovali svet. “Njujork tajms” je želeo ekskluzivne reportaže iz prestonica koje je neprijatelj osvojio.

Na ruti američkog novinara najpre su se našli Brisel i Varšava, za koje je rekao da i posle okupacije „deluju prilično normalno“. A onda je došao u Beograd. Reportaža je napisana 27. novembra 1915. U Berlin je poštom stigla 3. decembra, da bi odatle telegrafom bila prosleđena redakciji u Njujorku. Tekst je objavljen u „Tajmsu“ dva meseca posle pada Beograda, 4. decembra 1915.

„Beograd je mrtav“, piše Braun. „Ovo je najtužniji od tri grada koja sam posetio“. Zgrožen i pomalo uplašen, autor daje slikovit prikaz praznih kuća, obroka ostavljenih na pola, srušenih zgrada, sablasne i puste atmosfere koja je tih dana obavila Beograd.

„Mogli biste satima da lutate kroz napuštene ulice, pored praznih kuća i opljačkanih radnji, srećući samo poneku Srpkinju koja se šunja. To su najsiromašniji od najsiromašnijih. Svi koji su mogli, napustili su grad. Od 100.000 stanovnika u miru, ostalo je manje od 20.000, ne računajući mršave i gladne pse“
Tekst zatim govori o putanji na kojoj su fon Makenzenove jedinice ostavljale samo pustoš i ruševine, od Dunavskog keja i Ade Ciganlije do samog centra grada. Oštećene zgrade, ostaci barikada koje su bile poslednje utočište jedinica odbrane Beograda ispred hotela „Moskva“, svedok su rušilačke moći austrougarske vojske. U razgovoru sa austrougarskim oficirima, saznajemo da su oni imali poštovanja prema Srbima i otporu koga su pružili u odbrani Beograda. „Srbi imaju više patriotizma u svom malom prstu nego neki od naših ostalih neprijatelja u čitavom telu“, kaže stari austrijski pukovnik.

Beskrajne kolone austrijskih vojnika koje vode ruske ratne zaobljenike jedini su kreću na ulicama. Autor je primetio i poneku grupu srpskih izbeglica. Pošto su srpski vojnici bili ranjeni ili previše iscrpljeni od borbi u odbrani grada, Rusi su bili ti koji su renovirali ulice i čistili paklene tragove Austrijanaca po Beogradu.

Ovaj tekst je vredan jer svedoči o strašnom periodu po Srbiju iz jednog drugog ugla. On ima veliku istorijsku i dokumentarnu vrednost, pre svega zato što su Amerikanci koristili ovakve tekstove kao oruđe koje je kasnije doprinelo pravljenju strategije za uključivanje američke vojske u Prvi svetski rat.

Izvor: serbia.com

Check Also

Vuka Popadić, najhrabrija Beograđanka u Velikom ratu

Tokom Prvog svetskog rata naizgled obični ljudi u sebi su iznalazili snage za herojska dela. …