Home >>> Srbija u WW1 >>> Natalijina ramonda, simbol Dana primirja u Velikom ratu

Natalijina ramonda, simbol Dana primirja u Velikom ratu

Osobine kao što su izdržljivost, hrabost i sposobnost da u teškim vremenima i uslovima kada već izgleda da je mrtva, srpska država ustane, prepoznate su u čudesnom cvetu-Natalijinoj ramondi. Ova biljka sa veoma retkim moćima, neobičnim staništima na kojima raste i imenom koje je dobila po kraljici Nataliji Obrenović, postala je glavni motiv za amblem Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

RAIMONDA-NATHALIAE
Raimonda Nathalie

U jednom železničkom vagonu u Kompijenu, 11. novembra 1918. Godine, sile Antante i Nemačka potpisale su primirje i time okončale Prvi svetski rat. Skoro 95 godina nakon istorijski važnog datuma za gotovo čitav svet, Republika Srbija od 11. novembra 2012. godine obeležava „Dan primirja u Prvom svetskom ratu” kao državni praznik. Obeležavanjem ovog datuma odata je počast svim vojnicima Kraljevine Srbije koji su se hrabro borili, kao i svim nevino nastradalima u periodu od 1914-1918. godine.

Tokom ove četiri godine Kraljevina Srbija je morala da donese teške odluke, da podnese velike gubitke i stradanja, i da odoli mnogim iskušenjima. Od veličanstvenih pobeda na Kolubari i Ceru, do Solunskog fronta i Albanske golgote, srpska država se na kraju našla na strani država pobednica i uspela da se kao feniks izdigne iz pepela koji je Veliki rat ostavio za sobom.

Upravo ta magična sposobnost povratka u život, predstavlja glavnu sponu između srpske države i Natalijine ramonde. Naime, lepotom svojih ljubičastih listova kao i mogućnošću da se uz pomoć par kapljica vode vrati u život, Natalijina ramonda nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pored toga ovaj čudesni cvet raste na Kajmakčalanu, poprištu slavne bitke u Velikom ratu, pa je sve ukazivalo na to da ovaj cvet sa punim pravom zaslužuje da se nađe na amblemu za Dan primirja, kao i da predstavlja simbol preporoda srpske države.

Natalijinu ramondu (Ramonda nathaliae) je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao Josif Pančić. Ovaj cvet je endemska vrsta zapadnog Balkana, i raste u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Ramonda nathalie ima pretežno okrugle tamno ljubičaste listove, i raste do visine od 2.150 m.

Značka koja se od 2012. godine nosi nedelju dana pre, kao i na dan samog praznika, predstavlja kombinaciju cveta Natalijine ramonde i čuvene albanske spomenice. Sa jedne strane, cvet predstavlja vaskrs srpske države koja se posle Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila svoj put, a sa druge strane albanska spomenica predstavlja najveće stradanje srpskog naroda u ovom ratu, a to je povlačenje preko Albanije.

dan-primirja1

Pre nego što je postao državni praznik, Dan primirja se obeležavao od 2005. godine na prvim časovima u osnovnim i srednjim školama. Od 2012. godine kada zvanično postaje državni praznik, značke sa amblemom Natalijine ramonde i albanske spomenice nose državni funkcioneri, medijske ličnosti, kao i građani Srbije. Ovaj dan se praznuje neradno.

Pored Natalijine Ramonde, poznata je i Ramonda serbica. Iako pripadaju istoj porodici, ove dve cvetnice se pre svega razlikuju po obliku i boji listova, ali i po izdržljivosti. Ramonda serbica ima pretežno rombične svetlo ljubičaste listove, a Ramonda nathalie ima pretežno okrugle tamno ljubičaste listove. Jedino mesto na svetu gde ove dve Ramonde rastu jedna pored druge je okolina Niša

Izvor: serbia.com

Check Also

Vuka Popadić, najhrabrija Beograđanka u Velikom ratu

Tokom Prvog svetskog rata naizgled obični ljudi u sebi su iznalazili snage za herojska dela. …