Home >>> Vesti >>> Matica >>> Uključiti dijasporu u proces reformi

Uključiti dijasporu u proces reformi

„Srpsku dijasporu treba uključiti u reforme koje će sprovoditi buduća vlada, a novac koji dolazi iz inostranstva treba preusmeriti u investicije umesto u potrošnju, poručili su učesnici današnje konferencije „Uključiti dijasporu u reforme“ u Tanjugovom pres centru.

slavka draskovic

Konferenciji, koju je organozovala Kancelarija Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, prisustvovali su dr Slavka Drašković, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Milomir Mandić, savetnik direktora Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, Milovan Jovanović, privrednik iz Liona, Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a i Zoran Vujović, izvršni direktor Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Učesnici su ukazali da u dijaspori živi više od tri miliona Srba, 100.000 visokoobrazovanih, koji bi svojim znanjem doprineli razvoju Srbije, ali i da inicijativa za njihovo uključivanje u reforme treba da potekne od države.

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu dr Slavka Drašković rekla je da dijasporu treba uključiti u reforme, jer ona može da bude jedan od ključnih faktora za zapošljavanje Srbije i pokretač privatnog sektora.

„Dijaspora ima nekoliko kvaliteta, a to je pre svega stručni kadar i lokalna orjentisanost ka maloj i srednjoj privredi. Dijaspora broji više od 10.000 stručnjaka iz različitih oblasti, od kojih samo u Americi 2.000 doktora nauka. Takođe, ima veliki broj uspešnih i poslovnih ljudi koji znaju kako se posluje na Zapadu“, ukazala je dr Slavka Drašković i dodala da dijaspora raspolaže resursom od oko 30 milijardi evra, koji se ne koristi dovoljno.

Nisu, kako je dodala, samo reforme u privredi jedine koje će dovesti do uspeha reformskog perioda koji predstoji, nego da su za uspeh neophodne reforme u „celom društvenom miljeu“.

„Reforme su neophodne u zakonodavstvu, obrazovanju, ali i javnoj upravi. To je prilika da budemo jedinstveni i da dijaspora bude deo promena od samog početka“, istakla je dr Slavka Drašković.

Savetnik direktora Kancelarije za dijasporu Milomir Mandić rekao je da je cilj reformi izvođenje društva iz tranzicije i izgradnja jakih, stabilnih i nezavisnih institucija koje će dovesti do stabilnog privrednog ambijenta.

slavka draskovic

„Nije dovoljno samo doneti zakone, već ih i sprovoditi. U Srbiji slede sveobuhvatne reforme javnog sektora, penzionog sistema, radnog zakona i stvaranje jakog privrednog ambijenta“, istakao je Mandić.

Da su stručnjaci iz dijaspore spremni da učestvuju u reformama, mišljenja je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, koja je dodala da inicijativa za to mora da dođe od strane države.

„Ako država ozbiljno misli da iskoristi resurse i sarađuje sa stručnjacima i visokoobrazovanim iz dijaspore mora da učini više tokom reformi da bi se otvorio put za saradnju“, rekla je Liht i dodala da mora da postoji odgovornost države na svim nivoima.

Ona smatra da nije neophodno da se stručnjaci vrate u Srbiju, već da se napravi most između institucija u inostranstvu i onih u našoj zemlji.

Kao spremnost da pomogne Srbiji navela je primer londonsko-srpskog kluba koji okuplja, između ostalih, i oko 1.500 doktora nauka i magistara.

„Kad bi se oni vratili u zemlju, ne bismo imali problema sa stručnjacima“, poručila je Liht.

Za one koji se vrate i dalje postoji problem nostrifikacija diploma, dodala je Liht navodeći primer srpskog ministra finansija koji zbog toga u radnoj knjižici ima upisanu srednju školu, iako je završio studije u inostranstvu.

slavka draskovic

Predsednik Upravnog odbora NALED Vladan Atanasijević rekao je da se iz dijaspore u Srbiju slije od tri do pet milijardi dolara, što je, kako je naveo, 10 do 15 odsto BDP, ali da je problem što taj novac ide direktno u potrošnju, a vrlo malo u investicije.

Govoreći o povezivanju dijaspore sa maticom, Atanasijević je kazao da bi bilo dobro kada bi proizvod nastao u Srbiji dijaspora plasirala na inostrana tržišta gde imaju dobre veze.

NALED se, dodao je, u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu fokusirao na dve stvari – da dovode mlade ljude koji će plasirati srpske proizvode u inostranstvo, kao i da lokalna samouprava radi na tome da ponudi nešto atraktivno dijaspori.

Izvršni direktor Asocijacije malih i srednjih preduzeća Zoran Vujović rekao je da bi trebalo uključiti Srbe iz dijaspore u javne rasprave u procesu donošenja zakona, kao i da bi trebalo, „po hitnom postupku omogućiti dijaspori da glasa elektronskim putem na izborima u Srbiji“. On je naveo i da bi trebalo osnovati investicioni fond sa dijasporom koji bi doprineo razvoju zajednice.

Privrednik iz Liona Milovan Jovanović istakao je da su uspešni Srbi u dijaspori ambasadori zamlje koji mogu dosta da lobiraju za našu zemlju, ali i da država mora da drži svoju reč i poštuje ono što obeća.

„Srbija je poslednjih nekoliko godina prihvatila činjenicu da je dijaspora važan faktor za zemlju, da može mnogo da investira, ali je potrebno izmeniti poslovni ambijent i prilagoditi ga zakonodavstvu u inostranstvu“, rekao je Jovanović i najavio da će se juna ove godine u Lionu održati konferencija privrednika južne Francuske i Srbije koja treba da doprinese jačanju ekonomske saradnje.

Check Also

Deca iz Hrvatske na Badnji dan kod predsednika Vučića

izvor: predsednik.rs Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je na Badnji dan 17 dece srpske nacionalnosti …