Home >>> Srbija u WW1 >>> Život u Beogradu u prvim danima Velikog rata

Život u Beogradu u prvim danima Velikog rata

Do jula 1914. godine Beograd je bio veseo grad sa bogatom čaršijom i šarenolikim trgovima. Ovu sliku će promeniti austrijska depeša koja je stigla u Srbiju 28. jula. Za veoma kratko vreme Beograd i Beograđane snašle su mnoge nedaće. Za samo nekoliko dana Dorćolom i Savamalom zavladali su pustoš i strah, a mirne, trgovačke ulice zamenile su razorene ceste sa porušenim kućama i zatvorenim radnjama.

Tog toplog 28-og julskog dana kada je stigla austrijska depeša, život se odvijao mirno, kao i nekoliko dana ranije. Ipak neka prigušena nervoza i zabrinutost ocrtavale su se na licima Beograđana. Nakon što se zloslutna vest o depeši koja je nosila težak ultimatum Kraljevini Srbiji, pronela ulicama, ova pritajena zabrinutost je prešla u paniku. Po beogradskim radnjama spuštene su roletne. Svi su želeli samo da stignu kući što pre i da svoju porodicu sklone od opasnosti i smrti.

Sa prvim mrakom sve je delovalo još neizvesnije. Beograđani su na svoje prozore stavili tamne zavese ili tkaninu koju su imali pri ruci. I dalje su sa zebnjom verovali da do onog najgoreg neće doći, sve dok nešto posle ponoći grmnjavina pušaka nije oterala svaku sumnju. Prva bomba na Beograd pala je između 1 i 2 posle ponoći, a detonacija je bila toliko jaka da su prozorska stakla na gotovo svim dorćolskim kućama bila polupana. Eksplozija železničkog mosta protresla je čitavu varoš i na simbolički način najavila početak ratnih strahota.

005-Poruseni-Zeleznicki-most-1918
Porušeni Zeleznički most

 

Već sledećeg dana u Savu su zaplovili monitori kojima srpska artiljerija nije mogla ništa. Od njihovih topovskih zrna najviše su stradali Dorćol i Savamala, jer su se nalazili na neposrednoj obali Dunava i Save. Samo četiri dana nakon početka rata Beograd je dobio sasvim drugačiji izgled. Opusteli trgovi, zatvorene radnje, razoreni korzo, srušene zgrade Druge beogradske gimnazije, Grand hotela i Novog majdana, razorene čitave ulice u oblasti Dorćola i Savamale…

tasmajdanska-pećina
Pećina na Tašmajdanu

Ipak, najgore bombardovanje Beograda tek je usledilo početkom avgusta i trajalo je danima neprestano. Narod je počeo bežati iz grada sa onoliko imovine i sredstava koliko su ljudi mogli poneti u rukama. Kako je neprijatelj neprestano gađao železničku stanicu i prugu, vozovi su saobraćali samo do Ralje, te je nastala velika potražnja za prevoznim sredstvima. Imućniji građani su plaćali velike sume da bi došli do bilo kakvih kola kojima bi pobegli iz varoši. Veliki deo naroda, zbog nedostatka kola, išao je peške do Ralje, gde se zatim i po dva dana čekalo da ih prime u neki vojni voz koji odlazi u razne krajeve Srbije.

Dunavom i Savom krstarili su monitori koji su rušili varoš, a redovno su ih dopunjavali i topovi sa Bežanijske kose. Čim nastupi veče Beograđani su se spuštali u skloništa. U mračne, memljive podrume ili veliku pećinu ispod Tašmajdana, noseći sa sobom dušeke, jorgane, slamarice, vodu i hranu. Strah je u tim trenucima ujedinio stanovnike, klase nisu postojale pa su jedna pored druge ležale dame iz uglednih kuća i nadničarke iz Palilule i okoline. Budući da podrumi nisu bili idealna skloništa, oni malo snalažljiviji uspeli su da pobegnu kod rođaka i poznanika koji su živeli na Čuburi ili Topčiderskom brdu.

Mnoge zgrade u Beogradu su porušene, a najviše su stradale Sarajevska i Knez Mihailova ulica, kao i Terazije i Ulica kralja Aleksandra. Kalemegdanska tvrđava je zasuta granatama, a u Beogradu je vladalo mrtvilo.

Predratna-kafana-u-Beogradu-Bajlonov-Kladenac
Predratna kafana u Beogradu, Bajlonov Kladenac, Izvor: Politika

U kratkim trenucima zatišlja život bi prostrujao ulicama. Narod bi izašao na ulice s ciljem da na brzinu završi najhitnije poslove, a kafane u centru varoši i na periferiji bi u tim trenucima zaživele. U kafanama su ljudi uz čašicu rakije i vina prikupljali poslednje novosti, pa se žurno vraćali kući kako ih novo bombardovanje ne bi zateklo na ulici.

U ovom periodu u Beogradu je vladala nestašica hrane. Namirnica je još uvek bilo u varoši, ali su pijace bile otvarene samo sat, dva dnevno u vreme zatišlja. Većina radnji je zatvorena već pri objavi rata, a građane je najviše pogađala nestašica hleba jer je radio veoma mali broj pekara.

Nakon prvih granata, Beograd i Beograđane je očekivalo još mnogo borbe, a bombardovanje je, uz neznatne pauze trajalo nešto više od godinu dana, sve dok neprijatelji i pored hrabre odbrane srpske vojske nije ušao u grad.

Prva granata sa monitora pala je 29. jula u Knez Mihailovoj ulici na zgradu preko puta hotela „Grčka Kraljica“, ali nije bilo žrtava niti je učinila veću štetu.

Izvor: serbia.com

Check Also

Vuka Popadić, najhrabrija Beograđanka u Velikom ratu

Tokom Prvog svetskog rata naizgled obični ljudi u sebi su iznalazili snage za herojska dela. …