srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Никола Пашић, политичар пола века

Никола Пашић, политичар пола века

NikolaPasic-resОд народног посланика до оснивача Народне радикалне странке, од завереника за време династије Обреновића до најцењенијег политичара за време Карађорђевића. Председник владе Србије у два балканска и у Првом светском рату, протеран и осуђен на смрт, па помилован и цењен. О политичком животу и делу Николе Пашића постоје разна мишљења, али се сва поклапају у томе да је био један од најзначајних државника и дипломата, који је оставио неизбрисиви траг на политичкој сцени Србије 19. и 20. века.

У граду Нишу, 28. јула 1914. године у 13 часова, у руке тадашњег председника владе Краљевине Србије Николе Пашића, доспео је телеграм чија ће садржина у наредне четири године потресати читав свет. Аустроугарска је објавила рат Србији. Исте вечери, аустроугарска војска је почела бомбардовање Београда и тако наредних шест дана и ноћи. Почео је Први светски рат.

Овој објави рата која ће потпуно променити изглед тадашње Европе, у коме ће милиони људи оставити живот а још више њих остати повређени, протходио је Сарајевски атентат на престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Будући да српска влада на челу са Пашићем није успела да испуни једну од многобројних ригорозних тачака Бечког ултиматума, Аустроуграска је одлучила да прекине дипломатске односе са Србијом.

Буран живот политичара, државника и дипломате још једном је ставио Пашића у тешку позицију. У рукама је држао папир који ће променити судбину преко 70 милиона људи. Прочитавши телеграм изговорио је реченицу коју је према незваничним изворима забележио песник који се случајно нашао на том месту: ”Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу”.

Кључну позицију председника владе, Никола Пашић је вршио током читавог Великог рата. Иако познат као “политичар шкрт на речима” успео је да очува ову позицију са мањим прекидима до своје смрти 1926. године. Након почетних неуспеха српске војске, повукао се са владом у Ниш, где је 7. децембра 1914. године Краљевина Србија прва објавила своје ратне циљеве доношењем Нишке декларације у којој је обликована идеја о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца.

Ова идеја је 1.децембра 1918. године резултирала настанком Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а три године након тога је донет и Видовдански Устав, чији је један од главних твораца био управо Никола Пашић.

Свој борбени дух и виспреност почео је да показује још као народни посланик 1878. године. Само три године након отпочињања своје политичке каријере, оснива прву модерну српску странку-Народну радикалну странку. Као велики противник тадашње власти Обреновића, 1883. године заједно са предстваницима своје странке подиже чувену Тимочку буну, која је резултирала проглашењем вандредног стања и осуђивањем 100 учесника на смрт и преко 500 њих на дугогодишњу робију. Да би избегао смртну казну, бежи у Бугарску и тамо остаје наредних шест година.

Након абдикације краља Милана Обреновића, Пашић се враћа у Србију, поново преузима вођство над Радикалном странком и након изборне победе формира свој први кабинет владе 1891. године. У следећих неколико година вршио је функције председника владе, министра иностраних послова и дипломате, као представник српске владе у Петрограду. После неупелог Ивандањског атентата на краља Милана и затворске казне коју је поново успео да избегне, у политички живот се враћа 1901. године са доласком Карађорђевића на власт.

Политичар као видра, окретан и способан да тренутно процени околности, избегне искушења и напад, да попусти тамо где треба а затегне тамо где му је то у интересу. На сваки начин, да не буде на удару оних за које зна да су јачи од њега” речи су историчара Милана Ст. Протића којима описује Николу Пашића.

Важну улогу за Србију је одиграо и у царинском рату са Аустроугарском (1906-1911), када је успео да избегне економску блокоду велике суседне империје. У својој политици ослањао се на Русију, а после октобарске револуције на Француску.

Био је мудар, прагматичан, изузетно обавештен, сталожен и упоран политичар. Поред функције председника владе коју је вршио преко 20 година, Пашић је пет пута био председник Народне скупштине и два пута градоначелник Београда. Био је председник делагације Србије на Конференцији мира у Букурешту 1913. године и председник делегације Срба, Хрвата и Словенаца на Мировној конференцији у Паризу 1919. године.

Рођен је 18.12. 1845. у Зајечару у пекарској породици. Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у Неготину и Крагујевцу. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом. Уписао је 1866. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у Цирих. Студирао је на Политехничкој школи у Цириху техничке науке као државни стипендиста. Иако је по образовању био инжењер, најмање се бавио својом струком.

Извор: serbia.com

Check Also

Вука Попадић, најхрабрија Београђанка у Великом рату

Током Првог светског рата наизглед обични људи у себи су изналазили снаге за херојска дела. …