srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Осматрачница са Кајмакчалана

Осматрачница са Кајмакчалана

После осамнаест дана тешке и неизвесне борбе на Кајмакчалану, српска војска је успела да отвори „Капију слободе“ и да победоносно крене пут своје домовине. На воловским колима, по лошим путевима и неповољним временским условима војници нису понели само понос и слободу, већ и успомену на велику победу која им је омогућила повратак домовима-осматрачницу са врха Кајмакчалана.

Данас је од камења са Кајмакчалана направљен један од најнеобичнијих споменика-осматрачница који се налази у Пионирском парку. Овај споменик представља сећање на велику победу коју је српска војска извојевала у Првом светском рату против Бугара на планини Кајмакчалан. Како би победа остала заувек запамћена, српска Врховна команда одлучила је да у домовину понесе камење са врха Свети Илија високог 2.524 метара.

У самом срцу Београда, на месту где је некада била башта Старог двора и где су се млади краљевићи Александар, Томислав и Андреј играли рата, реконструисана осматрачница стоји као подсетник на сва страдања и жртве које је Србија поднела у Великом рату. Како се никада не би заборавили великани који су се храбро борили за своју отаџбину, на осматрачници су направљене и спомен-плоче са именима свих српских генерала који су учествовали у Првом светском рату.

Осматрачница са Кајмакчалана, Пионирски парк
Осматрачница са Кајмакчалана, Пионирски парк

Камена утврда је прекривена пузавицама и камењем, тако да што више подсећа на оригиналну осматрачницу која је српским војницима била од великог значаја у бици која је остала запамћена по великом броју жртава која је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена. Месингане спомен-плоче са именима свих генерала који су се храбро борили у Великом рату чине централни део овог несвакидашњег споменика.

Табла са именима генерала из Великог рата
Табла са именима генерала из Великог рата

До 1944. године Пионирски парк био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора, а уклањањем зида парк је предат на јавно коришћење и тада је започета реконструкција осматрачнице са Кајмакчалана. Поред осматрачнице која овај парк чини посебним и интересантним како за туристе тако и за становнике главног града, лепоту и велики значај дају му и мноштво ретких и заштићених биљних врста.

Културно богаство овог ботаничког парка, како га многи називају, чине и статуа чувене српске српске скулпторке и сликарке Надежде Петровић, као и споменик нашем једином добитнику Нобелове награде за књижевност, Иву Андрићу. Мноштво зеленила, ретких стабала и биљака, клупица за одмор и стаза за шетњу чине овај парк омиљеним местом за разгледање знаменитости, шетњу и одмор.

Храброст, љубав и жеља за повратаком у домовину дала је српским војницима снагу да освоје „неосвојив град“, а њихова борбеност и пожртвованост на скроман начин овековечена је осматрачницом у Пионирском парку, али и малом спомен црквом (капелом) на врху Кајмакчалана где се налазе лобање мртвих српских војника. „Мојим див-јунацима неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине“, посвета Александра Карађорђевића на спомен капели.

Sv._Petar_na_Kajmakčalan_1Битка на Кајмакчалану

Освајање Кајмакчалана је битка на Солунском фронту која се водила у Првом светском рату између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске. Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали Борисов град јер су мислили да је неосвојив, а Србија Капија слободе јер су ту први пут закорачили у своју земљу. Битка је вођена између 12. и 13. септембра 1916. године.

КАЈМАКЧАЛАН

Путниче, стани! Овде леже они!

Гомиле ове прах краљева крију.

С капом у руци њима се поклони,

И редом тако ижљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,

Где труба свести срца јака сврста,

Празници славе гранули су нама

И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве

И билом срца пробудише мртве –

Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;

Њиховим светлим сјајем се озари,

И чело своје молитвом приклони!

Алекса Шантић

Извор: serbia.com

Check Also

Вука Попадић, најхрабрија Београђанка у Великом рату

Током Првог светског рата наизглед обични људи у себи су изналазили снаге за херојска дела. …