srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Почаст браниоцима Београда од прекаљеног фелдмаршала

Почаст браниоцима Београда од прекаљеног фелдмаршала

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе“. Овако се својој војсци обратио фелдмаршал Макензен пред полазак на српски фронт у јесен 1915.

Аугуст вон Макензен
Аугуст вон Макензен

Аугуст фон Макензен, коме су битке против Руса на почетку Првог свеског рата донеле највише војно одликовање – Орден Црног Орла, био је велики немачки војсковођа али и велики човек. Иако се борио против њега, ценио је српски народ стављајући акценат на његову љубав према слободи, а због почасти коју је дао палим браниоцима Београда остао је упамћен као светао пример у историји ратовања.

У поодмаклим годинама, тада већ шездесетпетогодишњем, искусном фелдмаршалу фон Макензену поверена је 1915. инвазија на Србију. Већ је ратовао против словенских народа и знао је какав га отпор очекује. Предводио је војску састављену од немачких, аустроугарских и бугарских јединица. Годину дана пре тога, Београд је већ једном био освојен, па враћен, тако да је и одбрана града била синхронизована и увежбана. Одбраном града је командовао генерал Михаило Живковић.

Најжешћи напади ишли су преко Аде Циганлије и Дунаваког кеја. Жестоко даноноћно бомбардовање Београда припремило је терен за улазак Макензенове војске и борбе у градској средини. Више од 100.000 пројектила пало је тада на српску престоницу претворивши је у предворје пакла. Београд је био главни циљ офанзиве на Србију па је зато једног српског војника нападало четири непријатељска, а на пуцањ једног српског топа одговарало девет немачких и аустроугарских.

Један део бранилаца града је био распоређен на импровизованим барикадама, а други је узвраћао паљбу кроз прозоре подрума и сутерена. Много њих је дочекало смрт под теретом рушевина. Кад год би аустроугарска војска била заустављена на барикадама, следила је жестока артиљеријска паљба. И тако до центра града. Жене су се бориле заједно са мушкарцима и помагале им у одбрани. Ипак, фон Макензенове јединице биле су бројније и боље наоружане.

„По улицама лежи поубијана стока из запрега. Нико их не склања јер је варош стално под ватром. Ни покојнике нико не сме да носи на гробље. Сахрањују их у двориштима, по пољанама, утринама. Живот је неиздржив и становништво одлази у унутрашњост, али и бег је ризичан. Данас око 10 часова једна породица с децом и стварима тек што је избила на крагујевачки друм разнесена је у комадиће“, забележио је крајем септембра сликар Богосав Војновић Пеликан, који је 1915. био један од 1.300 каплара.
Споменик на Топчидеру који је браниоцима Београда подигао Макензен
Споменик на Топчидеру који је браниоцима Београда подигао Макензен

После више неуспелих противнапада, српској Врховној команди 11. октобра било је јасно да је битка за престоницу изгубљена. Трупе Одбране Београда повукле су се у ноћи 13/14. октобра на линију Авале али следеће ноћи непријатељ је запосео и ове положаје. Тако је српска престоница и званично пала.

Из поштовања према јединству, храбрости и патриотизму бораца палих у одбрани Београда, фелдмаршал Макензен им је подигао споменик на Топчидеру. То је један од ретких примера у историји да је победник одао такву почаст непријатељској војсци. На споменику је, на српском и немачком, исписано: „Овде почивају српски јунаци“.

Ко је био фелдмаршал Макензен?

Аугуст фон Макензен рођен је 1849. у малом селу Лајпцигу, у Саксонији. Иако се његов отац надао да ће добити наследника у породичном пољопривредном послу, млади Аугуст је 1869. после завршене гимназије у Халеу добровољно приступио војсци. Брзо је напредовао и добијао чинове. Покушао је и да се врати студирању, али га је војни живот вукао. Због својих способности, већ 1873. постаје ментор младом немачком престолонаследнику Вилхелму ИИ. Кретао се у самом врху државе, уз владаре и генерале, али је био омиљен међу својим војницима због порекла кога се није стидео. Чак и као генерал, често је носио униформу свог матичног Првог Хусарског пука.

Извор: serbia.com

Check Also

Вука Попадић, најхрабрија Београђанка у Великом рату

Током Првог светског рата наизглед обични људи у себи су изналазили снаге за херојска дела. …