srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Дијаспора >>> Представљен пројекат оснивања банке дијаспоре

Представљен пројекат оснивања банке дијаспоре

Извор: Бета

Дијаспора годишње у Србију пошаље по пет милијарди долара што чини 15 одсто БДП, па би добро решење било оснивање банке српске дијаспоре у Србији.

evri

Идеја о оснивању такве банке предложена је у децембру прошле године на пословној конференцији „Србија и Дијаспора“ у Београду, и од тада је група економских експерата радила на изради пројекта, који је данас представљен на скупу у Привредној комори Београда.

Заменик директора Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором Александар Влајковић рекао је новинарима да иницијатива за пројекат банке српске дијаспоре потиче „од наших људи у свету који би желели да посредством такве банке успоставе комуникацију са својом отаџбином“.

Та Канцеларија је, према његовим речима, на основу конкурса пројекат поверила на израду групи експерата, који би после излагања на Савету гувернера и накнадних анализа требао да резултира оснивањем банке.

На питање новинара ко би био власник такве банке, Влајковић је одговорио да „банка не треба да буде банка појединца, већ да иза ње стоји велики број оснивача, односно руководиће власници капитала, људи из дијаспоре“.

Он је додао да би банка требало да се бави и неким инвестицијама, као и отварањем нових радних места.

На питање шта би таква банка очекивала од државе, Влајковић је навео да се ради о пројекту којим се предвиђа укључивање државе, јер би она била најбољи гарант да ће таква банка и функционисати, али да то не значи да држава треба да буде већински власник.

vlajkovic

Влајковић је истакао и да је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић упозната са идејом оснивања банке дијаспоре, и да је подржава као и економски савет Српске напредне странке, чији су поједини чланови, према његовим речима, учествовали у изради
пројекта.

„Нисмо ништа измислили, оваква банка постоји и у свету, радимо оно што раде и друге земље које имају свој народ у расејању“, додао је Влајковић.

Према његовим речима за отварање такве банке би требало 10 милиона евра, колики је оснивачки улог за сваку банку, а он очекује да ће то бити испуњено и да ће се држава укључити.

Један од главних мотива Срба у иностранству за оснивањем такве банке су ниже камате.

„Наши људи имају висак средстава и они су тај вишак средстава остварили у земљама у којима капитал нема тако велику вредност, па самим тим су и камате код нас нешто повољније него у другим развијеним земљама“, објаснио је Влајковић.

Руководилац стручног тима који је радио на пројекту банка дијаспоре Милан Вујовић, рекао је на скупу да је циљ оснивања банке усмерен на унапређење пословне и економске сарадње кроз ефикаснији и бржи трансфер новца дијаспоре и његово ефикасније коришћење у Србији.

Вујовић, који је и сарадник експерт Београдске банкарске Академије, навео је да нису искоришћене све могућности за сарадњу између Србије и дијаспоре, и да дијаспора изражава незадовољство нивоом економске и пословне сарадње, посебно у области трансфера новца.

Како је навео, процењује се да у иностранству има преко четири милиона српских грађана, од којих је 30.000 високо образованих стручњака, научника, професора универзитета и 35 академика.

„Дијаспора годишње у нашу земљу трансферише око пет милијарди долара, што је 15 одсто БДП, и то је трансфер који је регистрован кроз платни промет, међутим наши људи из дијаспоре неретко шаљу новац нерегистрованим путевима, преко рођака, пријатеја, аутобуса, па је питање како тај новац ставити у легалне токове“, додао је.

Вујовић је додао да је у последњих десетак година дијаспора инвестирала у Србији 500 милиона евра у мала и средња предузећа, у којима је запослено 20.000 радника, а у односу на укупан девизни прилив улагање дијаспоре је један одсто.

Check Also

Обележен Дан Републике Српске у Чикагу

У српском Саборном храму Христовог васкрсења у Чикагу, у суботу 11. јануара 2020. године, обележен …