srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Србија у WW1 >>> Продор који је одлучио Први светски рат

Продор који је одлучио Први светски рат

Srpski_Vojnik-620x375

У незадрживом пробоју који је практично одлучио Први светски рат, српска пешадија је за 45 дана прешла 600 километара. Француски генерал Франше д’Епере записао је да ју је и француска коњица “једва сустизала”.

У јесен 1918. године, отпочео је пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила у И светском рату је тада могао и да претпостави да ће ово споредно ратиште ускоро добити такав значај, а да ће око 62 000 војника државе за коју многи више нису ни веровали да постоји, одлучити о исходу победе која је практично окончала Први светски рат.

У историји ратовања, никада се ни пре ни после није догодило да се једна цела држава – са краљем, владом, министрима, војском и добрим делом становништва, повуче са своје територије и насели на другој. Ипак, Први светски рат је приморао Србију да учини управо то. Са свих страна притиснута непријатељима, Србија се преко Албаније повукла до Грчке, одакле су преживеле војнике и цивиле савезнички бродови највећим делом превезли на острво Крф.

У априлу 1916. опорављена војска превезена је у Солун где су се већ налазиле савезничке пре свега, француске и британске трупе. Одатле су Срби упућивани на фронт који је, међутим, остао прилично стабилан и споредан у односу на фронтове на западу; тј. све до 14. септембра 1918. године и велике офанзиве.

Многи историчари који су истраживали Први светски рат забележили су силну жељу Срба да се што пре врате у своју домовину. Србија је сањана и о њој су се певале песме које су научили и остали савезнички војници.

Када је пробој коначно почео, српску војску више нико није могао да заустави! У француским војним извештајима остало је записано да српски одреди марширају и по 17 сати дневно, да их тешко сустиже и коњица и да бугарски војници пред њима беже и бацају оружје.

Врховни командант савезничких снага на Солунском фронту, француски генерал Франше д’Епере наредио је јуриш. После недељу дана, трупе су прешле Вардар чиме је Солунски фронт пробијен.

Бугарска је капитулирала 29. септембра. Ово је била огромна победа за савезнике – из рата је избачена војска од 700 000 војника, а немачка команда је наредила опште повлачење. Јуришајући испред остатка војске, српске јединице са око 62 000 ратника тада су, према речима немачког цара Виљема ИИ “одлучиле рат”.

На крају, цифре су биле готово нестварне – српска војска је за 45 дана прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући Србију. Београд је 1. новембра поново био слободан. Француски одреди су 10. новембра прешли Дунав и кренули у освајање Мађарске. Први светски рат је коначно завршен.

После краха Солунског фронта и губитака на осталим бојиштима, Немачка је затражила примирје. Борбе у Првом светском рату окончане су 11. Новембра 1918. Године. Негде тих дана “Манчестер гардијан” је написао: “Ма колико била велика улога Француза у победи, данас цео свет мисли на Србију”.

Први светски рат Србији је донео стравичне губитке. Животе је изгубило 26% укупног становништва наше земље, чиме се Србија нашла на првом месту по броју жртава, далеко испред свих осталих зараћених страна.

О славном пробоју Солунског фронта, генерал д’Епере је записао: “То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…”

Check Also

Вука Попадић, најхрабрија Београђанка у Великом рату

Током Првог светског рата наизглед обични људи у себи су изналазили снаге за херојска дела. …