srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Реакција поводом протеста против ћирилице у Вуковару

Реакција поводом протеста против ћирилице у Вуковару

„Напад на ћирилицу је напад на идентитет и опстанак српске мањине у Хрватској. Очекујем и подржавам напоре државе Хрватске у поштовању Закона о језику и писму, усвојеног у Парламенту и омогућавање Србима двојезичност и поред бурне реакције грађана овог града“, рекла је директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, др Славка Драшковић.

„Подсећам да су Срби су највећа национална мањина у Републици Хрватској.“, рекла је др Драшковић и наставила: „Република Хрватска je потписник „Европске конвенције о правима националних мањина из 2003.“ Многе одредбе ове конвенције се не спроводе, бројна спорна питања постоје у односу према српској мањини, која ће Хрватска морати да реши у светлу њеног скорог уласка у Европску Унију. Ово се пре свега односи на подручје образовања, културе и информисања ради очувања националног и верског идентитета Срба на подручју Хрватске. Оно што држава Србија захтева је примена једнаког третмана за Србе у Хрватској,   који ужива хрватска национална мањина у Србији, нарочито у области образовање, културе и информисања.

Република Србија је Уставом и законом регулисала права мањина на начин који је усклађен са европским стандардима – право на коришћење језика, писма, образовање, информисање на матерњем језику, право на заштиту културног идентитета, активно учествовање у политичком животу на републичком, покрајнском и локалном нивоу. Такав положај српске заједнице у државама окружења није ни приближан. У Хрватској Срби имају статус националне мањине, али не и поштовање права које тај статус обезбеђује. У Словенији и Албанији тај статус за Србе није остварен и њихов положај је изузетно неповољан, а тамо где се сматрају аутохтоним народом као у Црној Гори, Срби су изложени свакодневним притисцима да се одрекну свог националног идентитета.

Шта Хрватскa треба да уради да би поштовала права и обавезе према српској националној мањини у својој земљи: 

1. Да испоштује преузете обавезе из међународних и билетеларних споразума а посебно Бечки споразум о сукцесији (Анекс Г) из 2001. године, који регулише приватну имовину и стечена права.
2. Враћање одузетих станарских права, покретне и непокретне имовине. Преко 40.000 избеглица из Републике Хрватске није повратило своје станарско право.
3. Правичну надокнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину. Ова имовина према незваничним подацима процењује се на 30 милијарди евра.
4. Обнова имовине;
Пошто повратак још није одржив онима којима су обновљене куће ( још се нису вратили,) прети опасност да Хрватској морају да надокнаде уложена средства и да због тога кривично одговарају.
5. Исплата доспелих а неисплаћених пензија.
6. Признање комплетног радног стажа до 1991. и конвалидацију радног стажа са признатим доприносима за период 1991-1995. година.
7. Исплата девизне и динарске штедње;
Свим грађанима Хрватске, изузев избеглим Србима, који су имали штедне улоге код бивше „Југобанке“, омогућено је подизање штедних улога још 1992. године. Сви досадашњи појединачни покушаји да штедише дођу до своје уштеђевине остали су безуспешни.
8. Новчану надокнаду за неучествовање у процесу приватизације.
У Хрватској је извршена приватизација капитала без учешћа Срба који су на овај начин дискриминисани и материјално оштећени.
9. Ревизија пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених, поштено и уједначено процесуирање ратних злочина и престанак етнички мотивисаних суђења. Пристрасна, дискриминаторска суђења за тобожње ратне злочине и постојање тајних оптужница, као и чести појединачни напади на Србе, што спречава повратак и уноси несигурност међу оне који живе у Хрватској.
10. Статус боравка и држављанства за повратнике;
11. Завршетак процеса ексхумације и идентификације несталих лица;
У Хрватској се још увек налази више од 400 регистрованих гробних места на којима није извршена ексхумација. Идентификација на Институту за судску медицину у Загрбу тече споро што изазива оправдану сумњу и незадовољасто код породица које још увек чекају да сазнају шта се десило са њиховим члановима.
12. Примена Закона о правима националних мањина који Србима у Хрватској, поред осталог, осигурава и право на културну аутономију и заштиту идентитета и то:
– стварање правних и материјалних претпоставки за оснивање и деловање школа на српском језику и писму;
– практичну употребу српског језика и писма у јавној и службеној комуникацији;

Check Also

У Бечу прослављено 800 година аутокефалности СПЦ

Епархија аустријско-швајцарска, у сарадњи са СПКД ”Просвјета”, организовала је тродневне свечаности у Бечу у част …