srlaten
Почетна >>> Актуелно >>> Славка Драшковић: Ојачати позицију Скупштине дијаспоре и везе са институцијама Србије

Славка Драшковић: Ојачати позицију Скупштине дијаспоре и везе са институцијама Србије

Извор: Међународни радио Србија

Др Славка Драшковић
Др Славка Драшковић

Канцеларија Владе Србије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону већ је предузела прве кораке за измене и допуне Закона о дијаспори и Србима у региону, којима ће, између осталог, бити ојачана позиција Скупштине дијаспоре. Интензивно ће радити на јачању економских и других веза са нашим људима у расејању и, у том циљу, отворена је за њихове идеје и предлоге, истакла је директорка Канцеларије др Славка Драшковић у интервјуу за Међународни радио Србија. Са њом је разговарала Сузана Митић.

Влада Србије Вас је именовала за директора Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону почетком новембра, а за ово кратко време изнели сте низ иницијатива и планова везаних за рад Канцеларије. Између осталог, истакли сте значај јачег економског повезивања дијаспоре и матице и коришћења других потенцијала?

У већини држава однос дознака и инвестиција из дијаспоре у матицу је 50 одсто према 50 одсто. Код нас је другачије, и утолико је наша идеја да се на том пољу нешто уради. Јер, с једне стране, наша дијаспора је међу седам најдарежљивијих на свету када су у питању дознаке. Међутим, када су у питању инвестиције, међу око 200 земаља, ми спадамо у последње 3 – 4 земље на свету. Ту нешто није у реду и неопходно је да се на нивоу државе обезбеде услови да наши људи могу више да се укључе. Сигурна сам да ће наша дијаспора бити први велики инвеститор, не по висини појединачних инвестиција, него по броју, да ће она прва улагати у Србију када се направи одговарајући амбијент. На пример, „Фиат“ је добио одговарајуће, посебне услове. Убеђена сам, као што је то урађено за Крагујевац, да можемо сличне услове за улагања омогућити и дијаспори и у другим местима. Бољу искоришћеност капацитета, уосталом, предвиђа и Стратегија за јачање односа са дијаспором. Радимо на томе да направимо акциони план у самој стратегији, јер без њега стратегија је само мртво слово. Морамо тачно да предвидимо које ћемо кораке и олакшице омогућити, шта ћемо све урадити да би се дијаспора заиста економски укључила. Томе треба да допринесе и конференција коју планирамо на јесен 2013. године, а биће посвећена управо инвестиционом потенцијалу, и то не само потенцијалу у новцу, јер дијаспора има и капитал у људима, у знању, у кадровима.

Залажете се, такође, за омогућавање електронског гласања, за лакше добијање држављанства, за могућност да наша дијаспора има представнике у Скупштини Србије. Када се могу очекивати резултати на том плану, када ће то бити оствариво?

У питању је процедура и сигурно је да неће ићи тако брзо, јер је неопходно да се стекне више услова и зато је јако важно да се на томе константно ради. Као прво, мора да се поједностави процедура за добијање држављанства, како би се омогућило електронско гласање. Морају и да се среде бирачки спискови. Такође је неопходно, када буду избори, да се у државама организују промоције ради веће излазности, да се људи мотивишу да тако узму учешће у креирању политике матице. Право гласа до сада је било више формално и мора се омогућити да људи не морају да иду с краја на крај земље да би гласали. Одавно је било захтева да се, с обзиром на бројност наших људи у иностранству, омогући да имају представнике у Народној скупштини. То и јесте један од начина да се значајно ојачају везе између матице и расејања. Постоје мишљења да буде пет посланичких места. То је још једна од идеја на којој Канцеларија треба да ради заједно са скупштинским Одбором за дијаспору.

Како оцењујете положај Срба у региону и шта се може учинити на његовом побољшању?

Нажалост, Срби су у веома лошем положају у готово свим земљама у региону. Према последњим извештајима положај Срба се погоршава. Моји први званични сусрети су били управо са Србима из региона, из Словеније и Црне Горе. Они осећају не само да им се положај погоршава, него да је драматичан и моле државу да утиче у смислу побољшања. Ми радимо на томе са ресорним министарствима, да се успостави механизам да се ова питања, при сваком сусрету, поставе пред званичнике земаља у региону. И у самом региону положај Срба се разликује од земље до земље, и проблеми су другачији. У Словенији нисмо чак ни признати као национална мањина, иако тамо живи више од 30 хиљада Срба. У Румунији, опет, са имамо представнике у парламенту, што је ретко која српска заједница у некој земљи у региону постигла, али, с друге стране, већ две деценије 12 хиљада Срба у Темишвару води судски спор да им се врати власништво над једном врло значајном институцијом, незаконито приватизованим Макриним домом, који има велику културну вредност за нас. И ту се укључујемо да помогнемо. У Хрватској и Босни и Херцеговини имамо посебне проблеме са повратком Срба. Он је формално омогућен, међутим, у пракси је неостварив због девастиране имовине, и већ 17 година никако да се нађе решење. Канцеларија ће указивати на ове проблеме, то нам је један од приоритета. Пратићемо дешавања у региону и подржавати пројекте који доприносе решавању проблема.

Залажете се и за јачање Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Шта оно подразумева?

То је један од првих задатака, пошто је по нашем Закону о дијаспори, Скупштина дијаспоре највише представничко тело дијаспоре. Због промене Закона о министарствима којим је укинуто Министарство вера и дијаспоре, и доношења посебне Уредбе о оснивању Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, нашли смо се у ситуацији да и наша надлежност у оквиру закона, у односу на саму Скупштину сада мора да се протумачи. И сам закон мора да се мења, пошто он говори о министарству за дијаспору, а тог министарства више нема, тако да смо покренули читаву процедуру да се таква ситуација превазиђе, и да се Скупштина дијаспоре ојача и више укључи у ова питања. Влада и Скупштина Србије морају више да се укључе у рад са Скупштином дијаспоре и уопште са представницима дијаспоре, а Канцеларија је механизам који омогућава везу са Владом и са Скупштином.

Како теку активности у вези са изменама и допунама Закона о дијаспори, када очекујете да се оне нађу пред Скупштином?

Већ смо упутили молбу да ресорна министарства делегирају своје представнике у међуресорно радно тело које ће радити на припреми нацрта измена и допуна Закона о дијаспори. Очекујемо да ће се већ у јануару и током фебруара веома интензивно радити на томе. Биће укључена и јавност, посебно организације из дијаспоре. Већ средином фебруара ће, највероватније, бити организовано јавно слушање у Скупштини Србије о Закону о дијаспори. То ће бити прилика за шире укључење јавности, а онда ћемо ићи и на саму промену закона. То је прилика и да ојачамо тела Скупштине дијаспоре, а и да се унесу друге измене и допуне, већ према томе шта је до сада уочено у пракси, уколико су се приликом примене закона показали проблеми или боље могућности.

Поменули смо више планова Канцеларије. Који су остали планови и приоритети које бисте овом приликом истакли и, посебно, оно што планирате у 2013. години?

Има доста идеја, потреба и планова. Нешто од тога да само набројим: имамо у плану да помогнемо улагање дијаспоре у мала и средња предузећа, део тога кроз завичајна удружења, али и подршку економском партнерству и регионалним привредним коморама. Потом – чување и подизање угледа Србије и Срба у свету. То је веома важно и у томе наша дијаспора може да помогне, у такозваној борби против антисрбизма. Још увек се то, нарочито у Америци, али и у Европи, доста осећа. Није се вратио добар имиџ Србије. Наши људи су најбољи промотери, посебно наши успешни људи у свету. Такође, имамо у плану и развијање бренда „Свесрпско“ и промоцију у дијаспори, пошто мислим да су наши људи у дијаспори заинтересовани да тргују и купују оно што је из Србије. У плану су и мапирање школа српског језика у расејању, пројекти који ће помоћи деци да савладају српски језик, формирање базе наших познатих уметника и спортиста, универзитетских професора у расејању. Поменула бих и пројекат који би евидентирао културно благо у свету, и систематско организовање, ажурирање база организација. Да не набрајам даље, у питању је огроман посао који нас чека. Надам се да ћемо већ од Нове године имати унапређен интернет сајт Канцеларије и користим ову прилику да позовем организације, удружења и појединце из дијаспоре да дају своје материјале за тај сајт. Он је већ интерактиван, то ће уствари бити база будућег портала на коме ће бити информације из дијаспоре и региона, које ће бити свима доступне на једном месту.

Шта бисте поручили припадницима наше дијаспоре и Србима у региону поводом наступајућих празника?

Користим ову прилику да преко вашег радија пожелим нашим сународницима срећне празнике, срећну Нову годину и Божић, и добродошлицу и пријатан боравак у Србији током одмора. Желим да им поручим да је Канцеларија за односе с дијаспором и Србима у региону отворена за њих, и молим их да се јаве са предлозима, са идејама, јер наша комуникација треба да се одвија у оба смера.

Check Also

Министри Р. Србије и Р. Српске разговарали о школама у дијаспори, реформи образовања и дигитализацији

Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије Школе српског језика у дијаспори, реформа …