srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Следити пут наших великана

Следити пут наших великана

извор: dijaspora.rts.rs

Српски народни савез из Питсбурга, од свог оснивања пружа подршку српском народу који живи на том континенту, у циљу очувања српског етничког и верског идентитета. Милош Растовић, координатор за културу ове организације, за Програм за дијаспору Јавног сервиса Србије говориo je о  историјату, активностима, циљевима Савеза…

Милош Растовић
Милош Растовић

Милош Растовић је недавно боравио у Београду, где је као учесник манифестације Дани дијаспоре на универзитету Сингидунум, говорио о вишедеценијском залагању Српског народног савеза за бољитак српског народа кроз разне видове помоћи појединцима и организацијама, истакавши жељу да градимо мостове између дијаспоре и матице без обзира на ком континенту живимо, показујући да смо једно јединствено национално биће.

Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво на тлу Америке, пролазило је, сигурно, кроз разне периоде, искушења… Како бисте, са ове временске дистанце, нашим читаоцима објаснили који су најважнији моменти у раду ове организације, којим начелима и циљевима се водила и води?

Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века српски исељеници су долазили у Америку у великом броју јер је она била „обећана земља“ која им је нудила економски просперитет и политичке и верске слободе. Велики број исељеника је радио тешке физичке послове у рудницима и челичанама, без права на заштиту на раду и без финансијске сигурности за себе и своје породице. У циљу заштите права радника, Сава Хајдин је 1901. године у Питсбургу уз подршку Николе Тесле, српског научника и проналазача, основао Српски православни савез Србобран и постао њен први председник. Хајдин је желео да организација постане центар српства и светосавске традиције у Америци тј. духовни дом српских исељеника.

Михајло И. Пупин, српски научник, проналазач и дипломата, је дуго радио на уједињавању српских добротворних друштава како би она постала јача и ефикаснија у свом раду. Коначно, друштваСлога, Слобода и Свесна Србадија су се ујединиле са Српским православним савезом Србобраном и добиле називСрпски народни савез на конвенцији 1929. године. На тој конвенцији Пупин је постао њен почасни председник, а Никола Тесла 1935. године…

Манифестација „Дани дијаспоре“ одржана је 7. јула на Универзитету „Сингидунум“ у Београду. Имали сте излагање о Србима у Америци и о односу матице и дијаспоре. Колики је допринос српске заједнице за развој америчког друштва и који су закључци скупа у Београду?

Један од авантуриста који је пристигао у Америку почетком деветнаестог века је био Ђорђе Шагић. Постао је толико значајна личност у Америци да се његова слика и данас чува у Националном музеју Тексаса. Борио се за независност Тексаса и Мексика и био је судија у Калифорнији и почасни конзул Грчке. 2014. године смо имали прославу 200 година Срба у Америци којој су присуствовали Шагићеви потомци, што показује колико се веза са прецима одржала и после 200 година. Као што су наши преци одлазили у далеки свет, тако данас њихови потомци настоје да одрже везу са својим коренима.

Поред Тесле и Пупина, који су дали највећи допринос у свету науке, данас имамо велики број академских стручњака у свим области знања и рада што би матица требала да искористи за добробит свих. У том контексту су донети закључци конференције Дани дијаспоре да се креира платформа на којој ће бити олакшана комуникација између матице и дијаспоре, која ће омогућити српским потомцима да се упознају са својим коренима, да науче српски језик, да се ради на умрежавању кроз уметничке, културне и спортске догађаје и на заједничкој сарадњи и размени српских студената у земљи и иностранству…

Цео чланак о Српском народном савезу прочитајте ОВДЕ

Check Also

У Вићенци одржане радионице за подршку породици

Извор: Савез Срба у Италији У организацији Удружења „Градити будућност“ из Тревиза и Центра за …