srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Матица >>> Срећна Српска Нова година

Срећна Српска Нова година

 извор: Торонто новине 

Према јулијанском календару, 14. јануар је први дан Нове године, а овај календар, осим Српске православне цркве, поштују и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, монаси са Свете горе, Грузијска православна црква, Бугарска православна црква и старокалендарци у Грчкој.

У неким крајевима овог дана су понављани обичаји везани за Бадњи дан и Божић. Са радошћу се ишчекивао полажајник и бадњак уносио у кућу. Ломила се василица – колач сличан чесници, у којем су скривани новчић и друга знамења као симболи благостања, здравља и напретка. На тај дан у Херцеговини су спаљивали остатке бадњака, а у Војводини Western union point палили ватре на раскршћима. Светлост и ватра требало је да донесу радост и очисте од грехова.

У време Карађорђеве власти, на Мали Божић су одржавана скупштинска заседања. Тада се сводио биланс претходне године и правили се планови за наредних дванаест месеци.
Четрнаести јануар жељно су ишчекивале и неудате девојке. На овај дан, у неким крајевима познат и као Женски Божић, гатале су да ли ће се удати у години која долази. Пре свитања, после непроспаване ноћи, девојке су се пеле на таван и са њега бацале своју обућу. Ако су врхови опанака били окренути од куће, веровало се да ће се девојка удати, и отићи на ону страну према којој се обућа окренула при паду. Удавачама на Косову просидба је била загарантована ако на Мали Божић преноће у туђој кући.

Јулијански и Грегоријански календар:

Хришћанство је настало у времену када се у целом, тада познатом свету, време рачунало према Јулијанском календару (по Јулију Цезару). По том календару су установљени и сви хришћански празници, односно догђаји из живота Господа Исуса Христа и историје цркве.

У XVI веку после Христа папа Грегорије VIII је извршио реформу до тада важећег Јулијанског календара, тако што је из њега избацио 11 дана који су се накупили због неподударности календарске и астрономске године. Нови календар је по папи назван Грегоријански календар. А како је он настао под утицајем римскога папе и углавном одмах био прихваћен од стране римокатоличког Запада, православни Исток је остао према њему резервисан и неповерљив.

Временом је разлика од 11 дана нарасла на 13 дана која и до данас постоји између старог и новог календара.

Check Also

Јесењи распуст у Београду

У Београду бораве три групе деце из Хрватске, око 150 деце из Вуковара, са Кордуна, …