srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Актуелно >>> Српске војничке униформе из Великог рата

Српске војничке униформе из Великог рата

У Велики рат српска војска је ушла у поједностављеној униформи маслинасто-сиве (СНБ) боје која је ситним детаљима одвајала више чинове од нижих. Овај симплификовани тренд у одевању војника увеле су многе европске војске на почетку 20. века, а Србија је била међу првима. Поједностављивање униформе уједно је симболисало и изједначавање војника на бојном пољу.

Српска блуза из Првог светског рата
Српска блуза из Првог светског рата

До почетка двадесетог века војске европских земаља одликовале су разнобојне униформе богате детаљима. У томе се ишло толико далеко да је у појединим војскама чак сваки пук имао своју боју. Међутим, нови век донео је и нове трендове у одевању војске поткрепљене запажањима да војниково одело мора да се уклопи у околину и буде што једноставније како би се војник лакше кретао. Осим тога, ратови су изисковали све већу производњу војничке опреме која је била веома скупа, па је ово поједностављење било уједно и корисно за државне буџете.

Походна капа Степе Степановића
Походна капа Степе Степановића

Краљевина Србија била је једна од првих земаља Старог континента која је још 1908. године обојила војничку униформу у маслинасто-сиву тзв. СНБ боју. У овој униформи српски војници су прошли кроз Балканске ратове (1912-1913), не слутећи да готово неће стићи ни да је одложе, јер их иза ћошка чека нови рат, чију је цену бројем жртава Србија скупо платила.

Уморна и истрошена српска војска се на том великом светском ратишту, на први поглед највише издвајала шајкачом која је, без изузетка, стајала на глави свакога ко се борио под српском заставом. Међутим, нису све шајкаче биле исте. Официрска шајкача је била тврда са сунцобраном и кокардом (емајлирана тробојна ознака за капу са краљевим монограмом), док су војводе имале и подбрадник а при врху шајкаче златни ширит. Крој српске униформе имао је узор у униформи једног одреда аустријске војске који је боравио у Мексику.

sinjel2
Српски шињел из Првог светског рата

Војничка блуза која се користила у Великом рату скројена је још 1860. године. Њу одликује једноставан крој са скривеним копчањем седам дугмади и 4 нашивена џепа. Горњи џепови били су специфични због трокраких преклопака. Јака (крагна) блузе је била подигнута, а на њој су се налазиле ознаке родова и струки. Без обзира на боју, овај практичан модел се задржава све до 1941. године.

Плетенице војводе Живојина Мишића - Војни музеј
Плетенице војводе Живојина Мишића – Војни музеј

Ситни детаљи на блузи правили су разлику међу војницима. На крагни се налазе нашивци који обележавају боју рода: црвени је обележавао пешадију, плави коњицу, црни артиљерију, мрки санитет, вишњев инжењерију. На рукавима официрске и војничке униформе налазе се испуске, а на нарукављу гајтан у боји рода. Још један детаљ по коме се разликују официри од редова су еполетушке, док војводе имају војводске плетенице на еполетама.

Униформе за српску војску производили су страни лиферати, па се као последица тога понегде може видети и блуза са доњим нашивеним џеповима са дугмићима. А од краја 19. века производњу униформи преузима Официрска задруга. Шињел српских војника био је дугачак до половине листова, а одликовало га је дворедо копчање. Официри су имали делтоидне ознаке на крагни шињела. На десној нараменици налазо се помоћни каишић који је служио за ношење пушке. Војници су могли да подигну шињел и закопчају га са стражње стране како би ослободили ноге и лакше се кретали. На чакшире, широке у боковима а сужене при дну, код већег дела српске војске настављали су се опанци, мада су биле присутне и цокуле у комбинацији са увијачима који штите војнике током хладних дана. Саставни део униформе била је и торбица најчешће од платна у којој су војници носили своје потрепштине.

Аустрија је ушла у рат са плавим униформама, али је већ 1915. године заменила ове униформе другим у боји која одговара терену јер су њени војници пре тога били јако упадљиви.

С обзиром на то да је ратно стање трајало пет година, униформа није могла бити обезбеђена за све, па је велики део српске војске био одевен у народно одело. Једино је шајкача била неизоставно обележје српског војника. Све до доласка на Крф, јануара 1916. године. Онај део српске војске који је преживео повлачење преко Албаније, стигао је на Крф у поцепаним и раздрљеним униформама. Након опоравка, савезници су им поклонили нове униформе међу којима су доминирале француске„Блу хоризон“ (фр. Блуе Хоризон) и британске „Каки“.

Француска униформа из првог светског рата - BLEU HORIZONT
Француска униформа из првог светског рата – BLEU HORIZONT

Плаву француску униформу допуњавао је „Адријан“ шлем на коме се за српску војску налазио српски грб. Чакшире ове униформе биле су сличне српским, док је кошуља имала усправну крагну, нескривено копчање и нашивене џепове. Британске „каки“ (ен. Кхаки) униформе имале су оборену крагну на блузи са два пара нашивених џепова, горњим и доњим. Ове униформе биле су махом на телима српских јунака који су заједно са француским савезницима ослобађали Србију октобра и новембра 1918. године. Данас се скоро све ове униформе српске краљевске војске могу видети у Војном музеју у Београду у одељку посвећеном Великом рату.

Извор: Serbia.com

Check Also

Култура ћирилице у Италији

У периоду од 12. до 14. маја 2017. Савез Срба у Италији имао је част …