Спречавање фалсификовања чињеница и већи домет садржаја о српској култури на друштвеним мрежама данас су на дванаестој Медијској конференцији дијаспоре и Срба у региону, одржаној у Прес центру УНС-а, издвојени као неопходни за квалитетну промоцију културног наслеђа путем дигиталних технологија.
Коришћење технолошких могућности које сежу од виртуелних турнеја музејима до засебних платформи за промоцију културних институција је као средства за учвршћивање везе матице са дијаспором издвојио министар без портфеља задужен за односе са дијаспором Ђорђе Милићевић.
Технолошке могућности су, рекао је Милићевић, посебно биле видљиве када је кренула пандемија ковида-19, а касније су дигитални алати у већој мери почели да се користе и за очување културног идентитета.
„Дигиталне платформе су нови алати који доприносе очувању језичког, културног и националног идентитета посебно код дијаспоре и људи који живе у другим културама“, додао је Милићевић.
Код Срба из дијаспоре промоција културног наслеђа путем дигиталних технологија може, како је истакао, повећати заинтересованост за повратак у Србију. Милићевић је додао да важну улогу у оснаживању везе дијаспоре са матицом има образовање, те је говорио и о програму онлајн наставе на српском за ученике основних школа у иностранству.
О важности медијског садржаја за промоцију културног наслеђа говорио је директор Управе за сарадњу са дијаспором Министарства спољних послова Арно Гујон преко видео-поруке.
„Док сам живео у Паризу и када сам тек почео да учим српски језик, неколико пута недељно сам путовао до удаљене станице да купим ‘Вести’ – новине на српском језику које излазе у дијаспори. Тада сам размишљао ‘Како је могуће да у Паризу нађем новине на српском?’ Тако сам вежбао свој српски и научио ћирилицу“, рекао је.
Гујон је додао да је данас лакше доћи до текстова на српском језику, превасходно због социјалних платформи које медијски садржај чине доступним.
„За нас у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону друштвене мреже су изузетно корисне. Тешко је доћи до свакога у свету“, рекао је Гујон.
Као пример важности друштвених мрежа у промоцији идеја и доласка до што већег броја људи навео је кампању подршке Србима пореклом из БИХ који су били у ризику да изгубе имовину уколико се не јаве канцеларијама за помоћ које је Управа основала у сарадњи са Републиком Српском. Најбоље су се, како је истакао, показале друштвене мреже које су допринеле томе да објаве Управе дођу до 2. 600.000 људи.
Да су друштвене мреже добро средство за остваривање циљева културне политике, сагласна је била и помоћница министарке културе за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић, која је рекла да су социјалне платформе важне за остваривање циљева културне политике.
Министарство културе редовно објављује садржаје о институцијама локалних заједница, како би биле видљивије, рекла је. Као примере је напоменула библиотеку у Дољевцу и музеј у Лесковцу, о којима људи из већих места нису довољно информисани.
“Да би се омогућила тачност података битно је да они долазе од релевантних институција”, рекла је.
Ванушић је као начин промоције културних институција истакла платформу Google Arts and Culture, за коју је рекла да изискује квалитетан мултимедијални садржај и пратећи текст који јасно сугерише о чему је реч.
Директорка Музеја Града Београда Јелена Медаковић рекла је да овај музеј за промоцију користи друштвене мреже, али и сопствене платформе попут Холограда, који садржај из музеја чини доступним преко телефона. Ипак, истакла је да виртуелно не може заменити реално искуство.
Да постоје два „фронта“ на којима се из Музеја боре за очување културног наслеђа – виртуелни и реални, истакла је оперативна директорка Народног музеја у Београду Гордана Грабеж. Од друштвених мрежа, како је рекла, не очекује да допринесу порасту реалне посећености музеја већ ширењу културног наслеђа у дигиталном свету.
Управница Галерије Матице Српске др Тијана Палковљевић Бугарски рекла је да не само промоција културе већ и рад на друштвеним мрежама уопште захтева континуитет и иновативност. Стога је представила нове програме ове галерије који доприносе већој доступности дигиталног садржаја.
Иновативне платформе су важне и за образовање, јер привлаче млађу публику која проширује знање овим неформалним путем, рекла је заменица управника Музеја Српске православне цркве Миљана Матић.
О корацима који чине кампању на друштвеним мрежама, SEO оптимизацији и важности билтена говорио је експерт за дигитални маркетниг Небојша Јанковић у предавању новинарима из дијаспоре, које је уследило након конференције. Додатне савете за бољу промоцију Фејсбук страница и Јутјуб канала дао је новинарима из Швајцарске, Аустралије, Италије и Норвешке, који су се укључили путем Зума.
Скуп је модерирала новинарка РТС-а Маја Милић.
Извор: Удружење новинара Србије
