srЋирилицаlatLatinicaenEnglish
Почетна >>> Вести >>> Дијаспора помогла обнову споменика на Церу

Дијаспора помогла обнову споменика на Церу

Извор: Политика

„Пола Мачве, Јадар и Поцерје били су јуче позориште велике свечаности. Села су осванула у заставама, а капије искићене тријумфалним луком од зеленила са окупљеним сељацима у свечаном руху. Та лепа села са белим кућама усред мирних шљивика славе данас успомену на оне дане који су им донели и највеће болове и највеће радости, а на дане када су гледали прву Поћорекову војску у свој сили и обести и на дане када су те исте убице мале деце гледали како беже крвави и прљави да се докопају друге обале савске.” Овако је „Политика” 29. јуна 1928. године, на насловној страни, известила о откривању споменика церским јунацима у селу Текериш.

Спомен комплекс у Текеришу посвећен Церској бици (Фото Тањуг)Спомен комплекс у Текеришу посвећен Церској бици (Фото Танјуг)

Сто година после историјске битке 1914. године, заслугом и Нићифора Аничића (76), добротвора из Јужноафричке Републике, Србија је достојно обележила један од најсветлијих датума у историји српског народа. Друштво српских домаћина, на чијем челу је Аничић, уложило је више од шест милиона динара у реконструкцију и најзаслужније је што је спомен-костурница у Текеришу засијала правим сјајем.

„Одлучио сам да помогнем да споменик церским јунацима буде обновљен, јер су српски војници својим делима то заслужили. Брига о њима је обавеза свих Срба, без обзира на то да ли живе у домовини или расејању”, истиче Аничић.

Он наглашава да споменик у Текеришу није својина само житеља Лознице и да је свако у обавези да се поклони сенима храбрих ратника који су осветлали образ нашем народу.

„Од шест дедова из моје породице, пет је погинуло на Церу, а само је један преживео рат, али је врло брзо од рана умро. Онај народ који не поштује своје споменике и претке треба да се стиди”, каже Нићифор Аничић.

На спомен-костурници у Текеришу поред биста војвода из Великог рата – Радомира Путника, Петра Бојовића, Степе Степановића и Живојина Мишића, постављене су и бисте краљу Петру и краљу Александру.

„Желео сам да буду постављене, јер они то заслужују”, рекао је Аничић.

У „Политици” од 29. јуна 1928. године записано је „да се споменик налази на највишем делу села. Њега је подигло Удружење резервних официра са народом из околине. Пројектовао га је г. Багенски, бивши руски министар грађевине”.

Дајана Ђедовић, директорка Центра за културу Лознице, каже да је споменик у доста добром стању, јер је реконструисан 2010. године, али да је захваљујући Нићифору Аничићу и Друштву српских домаћина сада репрезентативно здање којим се можемо поносити.

„Зуб времена је нагризао прилазе споменику и то је морало да буде обновљено. Захвални смо Аничићу који се одазвао позиву да нам помогне у изради нове ограде, гранитних прилазних стаза и платоа, што је њихова велика заслуга. Они су платили и израду биста краља Петра и Александра. Велика заслуга припада и професору Горану Чпајку који их је врхунски урадио”, истиче Ђедовић.

Вајар Горан Чпајак, каже да је бисте два српска краља, које су изливене у бронзи, имају готово метар и да их је радио од фебруара. Он је од почетка био укључен у цео поступак реконструкције, од израде пројекта до техничког извођења.

„Мислим да смо направили добар посао и да је реконструкција веома добро урађена. Променили смо ограду која није била примерена комплексу на Церу, а истовремено су замењене стазе и постављен је материјал да то траје више од стотину година”, истиче Горан Чпајак, који је и ванредни професор на Факултету примењених уметности у Београду.

———————————————-

У костурници сахрањено око 3.500 војника

Централни део, споменик у виду громаде (део планине), урађене од необрађених камених блокова који као да израњају из земље. Висина споменика је десет и по метара, а на врху на завршном камену постављен је бронзани орао са раширеним крилима и ловоровим венцем у кљуну, као симболом мира и пријатељства. Спомен-костурница је неправилног облика и ограђена шестоугаоним стубовима међусобно повезаним ланцима. У њој је сахрањено око 3.500 српских војника, као и изгинули Чеси припадници 28. прашког пука, који су са песмом „Хеј Словени” кренули према српским положајима да се предају.

Check Also

Дани преображења Срба у Румунији

„Дани преображења Срба у Румунији“ у Темишвару, Старој Молдови и манастиру Базјаш у периоду ове …