ТРЕНД повратка одређеног броја људи траје од 2015. године. Враћају се они који су радили или студирали у иностранству, а желе да створе породицу у Србији.
Ако се тако настави убудуће, то ће много значити у економском и демографском смислу за Србију.
Овако на питање да ли се људи враћају у Србију, о чему је у последње време говорио и државни врх наше земље, у интервјуу, за „Новости“, одговара Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, и додаје:
– Демографска слика и наталитет је у овом веку циљ број један, не само Србије, већ и целе Европе, која стари. Богате земље, ако не успеју да реше свој демографски дефицит, имаће огромне проблеме у будућности. Сиромашније земље, попут Србије, ако успеју да реше демографски пад, имаће бољу будућност. У нашој дијаспори лежи огроман демографски потенцијал и зато је важно да направимо систем и амбијент у којем ће људи сами имати жељу да се врате.
Где су права Срба најугроженија, наравно, ако се изузме Косово и Метохија?
– Положај Срба у региону је компликованији и сложенији од положаја Срба у дијаспори. У региону постоји дискриминација, а понекад и насиље уперено против Срба. У Федерацији БиХ Срби су нарочито дискриминисани када покушавају да се запосле. Исти је случај и у појединим деловима Хрватске. У Словенији је ситуација неупоредиво боља, али Срби, иако су бројнији од других мањина, немају статус националне мањине, иако Словенци у Србији, којих је вишеструко мање, имају тај статус.
– У разговору с представницима дијаспоре, сазнао сам да им је једна од најбитнијих ствари очување језика код деце прве, друге, треће генерације. Брзо се заборавља матерњи језик кад живите у окружењу где се страни језик говори у школи. Претходне године, широм света, од Русије до Шпаније, преко Португалије и Малте, отворили смо 23 допунске школе српског језика које похађа више од 800 ученика, што је за 20 одсто увећало број деце која уче српски у свету. То јесу, пре свега, деца наших исељеника, али има и одраслих. У Русији има Рускиња које су удате за наше људе и желе да науче српски да би и у кући, с децом могле да говоре на српском. У школама се учи и национална историја, култура, географија…
Реновирате и школе на Косову и Метохији…
– Сваке године „Солидарност за Косово“ издваја више од 100.000 евра за реновирање школа на КиМ. То је један од наших приоритета зато што су школе у изузетно лошем стању, а то је уједно и место где деца проводе највише времена. До сада смо укупно реновирали 44 школе широм Косова и Метохије.
Дуго нисте били у јужној српској покрајини због забране уласка коју је истакла Приштина. Шта вам највише недостаје?
Колико сте до сада помогли нашим људима?
– Финансирали смо пројекте у вредности више од шест милиона евра, организовали 45 конвоја хуманитарне помоћи, у којима смо делили храну, нову обућу и одећу. Изградили смо десетак фарми, млекара, фабрика за пастеризацију воћа и поврћа по енклавама. Сваке године финансирамо самоодрживе пројекте, делимо стоку и пластенике, како би људи живели од свог рада, а не од помоћи.
Да ли се слика у свету о Србима променила од када сте одвезли први конвој помоћи на КиМ?
Спровели сте и акцију заштите имовине Срба из БиХ који су морали да оду у свет, а претило је да им се куће „загубе“ у катастру…
– Путем медијске кампање, преко амбасада, епархија СПЦ и друштвених мрежа допрли смо до људи који су у земљама где је дијаспора из Босне многобројна – у Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Канади, Аустралији и Америци. Јавило нам се више од 3.000 људи за два месеца. Информисали смо близу два милиона Срба који живе у свету. Циљ је да задрже своје куће и окућнице, шуме, њиве… које су на територији Федерације, а не да се траг о томе, кроз актуелно усклађивање замљишних и катастарских књига, изгуби.
Неправда је да неко, ко је морао да напусти своје огњиште у рату, сада буде избрисан из регистара. У 21. веку право на приватну својину је основно људско право.
ЖЕЛЕ ДА ВИДЕ ВИКТОРА
A СА Косова и Метохије често добијате поруке захвалности. Шта су вам пожелели за празнике?
– Да дођем на КиМ заједно са породицом како би упознали и мог сина Виктора.