Дани српске културе у Темишвару

Извор: Министарство културе и информисања

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је 1. новембра у Банатској филхармонији у Темишвару 13. Дане српске културе истакавши да културни простор српског народа није ограничен државним границама и да историја, па и културна историја, представља један дуги ток, процес дугог трајања, у којем поједина подручја и места мењају своје улоге.

Министар Вукосављевић је приметио да је Београд дуго био периферија у односу на друга културна средишта нашег народа, а да данас када из Београда долазимо у Темишвар долазимо са свешћу да походимо дуговеко стециште културног и друштвеног живота панонских Срба.

„На то нас опомиње вредно сакрално и друго наслеђе из прохујалих векова, али и савремени, непрекинути напори српске заједнице да се одржи и остане своја, као и да оснажи везе са матицом„, казао је он.

У свом обраћању Вукосављевић се запитао зар може да буде периферија подручје које нам је, поред многих других, родило и занату учило Доситеја, које нам је обликовало Црњанског. Министар је подсетио на речи Црњанског посвећене српском Темишвару у Другој књизи Сеоба, као и у његовим аутобиографским коментарима.

„Дани српске културе„, према његовим речима, као и други стваралачки напори, показују културну отпорност Срба у Румунији, али и чињеницу да за такве напоре наилазе на подршку румунске државе, као што држава Србија румунској мањинској заједници обезбеђује повољне услове за одржање народног идентитета.

„Нема природнијег места него да се из Доситејевог ширег завичаја понове његова залагања за неговање и развијање народног језика. Министарство културе и информисање је препознало ову тему као једну од кључних тема одговорне културне политике, од предлога решења статуса ћирилице до поспешивања обнове лектората српског језика у иностранству, у сарадњи са Министарством просвете„, нагласио је Вукосављевић.

Он је подвукао да је неговање матерњег језика и културе говора и у држави матици представља важно питање, а да у српској дијаспори ово питање чини прво питање опстанка.

„То питање можемо превести у другачији облик, с истим значењем: да ли желимо да опстанемо као припадници свога народа и потомци својих предака, и у матици и у расејању. Ако то питање освесте и политичке елите бићемо на добром путу. Јер језик је централно обележје сваког народа и главно оруђе сваке културе„, додао је министар.

Вукосављевић је закључио да је центар тамо где се сједињују многи усмерени напори у продуктивном смеру и да је добра околност, коју ће Министарство и даље подржавати, да се жива традиција наставља живим и вишестраним савременим стваралаштвом српске заједнице у Румунији.

На отварању 13. Дана српске културе у организацији Савеза Срба у Румунији поред министра говорили су амбасадор Републике Србије Бранко Бранковић, заступник префекта жупаније Тимиш Кристијан Франческу, саветник за културу у жупанији Тимиш Адријан Негоица, заменик градоначелника Темишвара Дан Диакону, српски посланик у румунском парламенту Славољуб Аднађ и председник савеза Срба у Румунији Огњан Крстић. Након церемоније отварања приказан је филм „Заспанка за војнике„, редитеља Предрага Антонијевића.

У наставку посете Вукосављевић је обишао седиште Савеза Срба у Румунији где је отворио историјско-научни скуп „100 година крупних догађаја за Србе у Румунији“ и том приликом поклонио Савезу Срба у Румунији антологијску едицију „Први светски рат у српској књижевности“ издату поводом обележавања сто година од завршетка Првог светског рата, као и стогодишњице од присаједињења Војводине Краљевини Србији.