Добар српски бренд у Румунији

У оквиру манифестације „Дани српске културе“, у Темишвару је, у својој првој званичној посети боравила директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, др Славка Драшковић, која се том приликом састала и са српским пословним људима у Румунији.

Директорка је са својим сарадницима из Канцеларије, Миланом Лаловићем и Звонком Шошевићем, учествовала на округлом столу о “Могућностима економске сарадње српских привредника из Румуније са Србијом“, коме су свој допринос дали чланови Српског бизнис клуба у Румунији: Милица Пљоскар („Текстилна индустрија“), Радослав Стојковић (приватни предузетник), Жељко Кирин („Гаспром Румунија“), Миодраг Мирков („Грађевински материјали“), Жељко Аџић („Бизнис линк“), Жељко Тодоров („Данубиус импорт“), Милован Павлов (Институт за кукурус „Земун поље“) и Николаје Гајта („Блу Бел“). Они су представили своја предузећа и изразили велико интересовање за сарадњу с матицом, али су истовермено указали и на препреке које тренутно постоје у трговини са Србијом.

Директорка Канцеларије је на састанку са генералним конзулом у Темишвару Лазаром Манојловићем и српским привредницима нагласила да је пријатно изненађена колико српски конзулат у Темишвару добро сарађује са пословним људима. Она је истакла да су привредници у Румунији добар српски бренд и да ће Канцеларија помоћи у њиховом повезивању са привредним коморама у Србији.

„Дијаспора може да буде бренд и да помогне Србији у брендирању земље. Српски привредници у Румунији су прави пример за то. Канцеларија ће радити на повећању привредне, али и културне сарадње са дијаспором, као и на њеном информисању јер из информације потиче сваки други добар пословни однос“, нагласила је Славка Драшковић.

Владина Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, основана је пре три месеца као легитимни наследник предходног Министарства за дијаспору.
Драго ми је што је моја прва званична посета од како сам постављена на чело ове институције, управо овде ,у пријатељској и добросуседској Румунији. Српска заједница у Румунији годинама важи за једну од најорганизованијих и највреднијих организација у земљама региона, а једна је од најактивнијих у српском расејању, рекла је директорка Славка Драшковић.

Задатак државе Србије и Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону је суштинско јачање веза са дијаспором и неће бити формалног и „козметичког“ укључивања дијаспоре у процесе у матици. Дијаспора хоће утицајну и снажну Скупштину дијаспоре и Срба у региону. Радимо на томе и то нам један од првих приоритета, нагласила је Директорка, подсетивши да је Стратегија за дијаспору израђена, али да до данас није окончана израда Акционог плана за њено спровођење. Израдом Акционог плана и укључењем ресорних министарстава у његову израду Стратегија ће добити практични значај а то је важан део плана рада Канцеларије, рекла је Директорка.

Срби су на искушењима у готово свим земљама региона. Мора се снажније радити на побољшању њиховог положаја. По последњим извештајима се види да се положај Срба у региону чак погоршава. Моји први сусрети које сам имала су били са Србима из Црне Горе и Србима из Словеније.Они осећају да им је положај драматичан и моле државу да утиче. Канцеларија ће бити полуга да се ова питања поставе пред званичнике земаља у региону. Румунија, као позитиван пример у региону, има разумевања по питању поштовања права мањинских заједница, али ми и даље настојаћемо да побољшамо положај наших сународника који живе у Румунији, истакла је Директорка.

Пошто су инвестиције и дознаке различита категорија средстава, не можемо очекивати да дијаспора једну категорију замени другом. Оно на чему се може радити и на чему ћемо радити јесте да се инвестиције повећају, независно од дознака. Док смо у дознакама највеликодушнија нација, међу првих пет од укупно 189 дијаспора по истраживању Светске банке, по инвестицијама смо међу последњих три. Постоји неколико модела помоћу којих се ово може радити и ми не треба да измишљамо ништа већ да применимо успешне моделе као што је модел мексичке дијаспоре. Овај модел укључује локалну заједницу у заједничко инвестирање и развој краја из кога су потекли. Један део дознака може на овај начин и да се претвори у инвестиције јер ће неко радије дати свом радно способном рођаку да отвори радно место па да после од тога добија, него да му шаље сваког месеца за потрошњу, објаснила је Славка Драшковић.

Да је састанак са директорком Канцеларије за дијаспору био веома користан и да се разговарало о врло конкретним стварима, мишљење је и генералног конзула Србије Лазара Манојловића.
„Причали смо о томе шта су пословни Срби овде урадили на повезивању и тражењу нових путева сарадње са нашим компанијама и асоцијацијама. Као добар пример истакао бих оснивање регионалне Агенције за развој „Бизнис линк“, која може и треба да послужи матици да се дијаспора повеже на глобалном плану. Радимо на увозу српских производа у Румунију, али и на привлачењу капитала италијанских и немачких привредника у Србију“, рекао је конзул Манојловић после састанка са директорком Канцеларије и привредницима.

Позитиван пример у региону

Након састанка са привредницима, директорка Канцеларије је посетила Савез Срба у Румунији (ССР) где је разговарала са председником ССР Огњаном Крстићем и кандидатом Савеза за посланика у румунском парламенту др Славомиром Гвозденовићем.

Делегација Канцеларије се истом приликом састала и са градоначелником Решице Михајом Степанескуом који је потврдио одличну сарадњу са градовима из Србије у оквиру разних ИПА пројеката. Он је обавестио чланове српске делегације да у Решици живи велики број Срба и да су локалне културне манифестације незамисливе без помоћи Србије и њених естрадних уметника.

Посету кровној организацији Савез Срба у Румунији, директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, искористила је и да обиђе Српску кућу, која је стециште културног и јавног живота. Говорећи о статусу Срба у Румунији, она је истакла да је Румунија позитиван пример у региону и да има разумевања по питању поштовања права мањинских заједница, као и да српска заједница у тој држави годинама важи за једну од најорганизованијих и највреднијих организација у земљама региона.

„Данима српске културе“ присуствовало је више стотина наших сународника и бројни угледни гости и званице из јавног и културног живота Румуније и Србије, а посету овој манифестацији директорка Канцеларије окончала је присуством „Славском концерту“ АКУД Младост и других културних друштава.

Учесници округлог стола „Могућности економске сарадње српских привредника из Румуније са Србијом“, српски привредници из Румуније: