Филип Филипи и “28.јун” : Моћно име, моћне организације

Извор: Торонто Новости

Што се тиче наше популарности, ја бих рекао да у поређењу са потребом за овакву иницијативу, немамо довољно чланова. Успеси које смо постигли до сада су резултат усмерености, напорног рада, среће и способности да останемо фокусирани, која се граничи са мазохистичком, упркос бескрајним препрекама које се јављају као неписано правило кад је у питању покушај слоге једног народа попут српског, каже Филип Филипи, председник организације “28.јун”.

Изабрали сте необично име за назив ваше организације. Зашто баш “28. јун”?

– За Србе је 28. јун најважнији дан у години.Чак и пре него што смо примили Хришћанство, то је био празник старословенског бога рата. Касније је то постало Видовдан и многи хероички догађаји, попут битке на Косову и атентата на Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа, догодили су се на тај дан. Идеја да користимо датум као име, смо добили од Покрета 26. Јул, револуционарне организације коју су покренули и водили Фидел Кастро и Че Гевара. Желели смо да имамо моћно име које би нас одвојило од осталих, и мислим да је 28. јун био савршен избор.

Ко је дошао на идеју о њеном оснивању и како је за тако кратко време окупила толико чланова и средстава?

– Одувек сам желео да допринесем и учествујем у организацији која се бори против неправде што српски народ трпи. Испрва сам очајно трагао за организацијом која већ постоји, али пошто нисам могао ништа да нађем, и пошто се тад догодило да је КФОР пуцао на ненаоружане цивиле, схватио сам да морам ја сам нешто да покренем. Што се тиче наше популарности, ја бих рекао да у поређењу са потребом за овакву иницијативу, немамо довољно чланова. Успеси које смо постигли до сада су резултат усмерености, напорног рада, среће и способности да останемо фокусирани, која се граничи са мазохистичком, упркос бескрајним препрекама које се јављају као неписано правило кад је у питању покушај слоге једног народа попут српског.

Чиме се ви бавите и колико вам ваш позив помаже у окупљању чланова?

– Тренутно сам највише фокусиран на 28. јун и на мастер студије, али сам се бавио и музиком, што је итекако допринело успеху 28. јуна. Медији генерално брзо реагују на приче везане за музику и друге врсте јавног излагања уметности, па смо први пројекат “Бој за Косово” започели донацијом читавог профита једне моје песме у ову сврху. Та прича се кроз медије убрзо пласирила и ово је наравно помогло да се прочује за нову организацију. Контакти које сам успоставио широм света због музике су такође допринели глобалној свести о организацији за овако кратак период. Поред толико хуманитарних удружења, ви сте са 28. јуном направили право чудо. Скупљено је преко 1,5 милион долара хуманитарне помоћи.

У чему је тајна вашег успеха?

– Срба ван Србије има исто толико колико у самој држави. Постоји тенденција у дијаспори за већим патриотизмом, и оно што им је требало, јесте платформа која би им омогућила да помогну својој родној земљи. Циљ 28. јуна јесте да има улогу те платформе. Сарађујемо са младима, циљна група која је раније била недоступна. Имамо стриктну интерну организацију и ако известан члан не доприноси на било који начин, неће бити члан дуго. Ми смо перфекционисти – дизајнирали смо круну на логотипу две недеље, јер смо желели да буде егзактна копија круне цара Лазара. Радимо са црквом и имамо благослов од многобројних Владика, радимо на томе да добијемо благослов од сваког Владике на свету. Уместо да се такмичимо са другим српским организацијама, ми сарађујемо са њима, али што је најбитније, виде се резултати нашег рада. Сваки трен волонтирања као и сваки динар дониран у 28.јун у потпуности се искористи, не би ли најефикасније помоћ стигла нашим људима којима је иста потребна. Наше пошиљке се не задржавају на границама, нити се губе на путу. Успели смо доставити контејнер дугачак 12м на Косово, иако су ми људи који се баве хуманитарним радом већ 40 година, говорили да нема шансе да се тај пројекат реализује и да нисам нормалан. Међутим, само су полу били у праву, јер ја јесам луд да завршим оно што започнем, па чак и ако ми треба 9 месеци за то и да научим албански језик.

Како контролишете да средства и помоћ стигну у праве руке и на право одредиште?

-Одређени чланови оду на локацију где пошиљка треба да се испоручи, како би осигурали управо то. За сигурно достављање контејнера који треба да стигне у Вишеград овог јануара се на локацији побринула Вања Петровић. Она је осигурала правилно попуњавање свих царинских формулара, да ће сва средства бити дистрибуирана и да ће све то покривати медији – јер су мање шансе било каквог “шарања” кад су присутни исти. Имамо списак опреме коју шаљемо из Америке који поново прегледамо када контејнер стигне на дестинацију. Постоји још више изузетно компликованог рада око достављања и дистрибуирања оваквих пошиљки, што је и најисцрпљујући део целог процеса, али смо ми посвећени да сваки аспект посла одрадимо по највишим стандардима, како бисмо наставили да уливамо поверење у наше донаторе и подржаваоце.

Да ли је било неких злонамерних коментара и ако јесте, како сте реаговали на њих?

-95% коментара на рад је изузетно позитиван. Међутим, увек ће се наћи извесни појединац који наставља да трује наш народ својим себичним индивидуализмом, ситном злобом, сумњом базираном на неинформисаношћу и завидном природом која потиче из сопствене лењости и неспособности. Овакви људи треба да разумеју да смо ми као организација, потпуно неосетљиви на неосновану мржњу.

На који начин прикупљате донације? На који начин прикупљате донације?

-Ми примамо донације на манифестацијама које одржавамо и кроз “онлајн портале” попут пејпала. Такође, постављамо кутије за донације у српским продавницама широм света и могуће је послати чек поштом, у земљама у којима има наших чланова. Поред тога, продајемо и опрему на сајту као и на манифестацијама.

Шта су вам приоритети код одлучивања коме ће помоћ отићи? Да ли су то приватна лица или организације?

-Ми шаљемо хуманитарну помоћ медицинским центрима у угроженим регионима где живе Срби. Приоритет нам је да помогнемо што већем броју људи, не фокусирајући се толико на појединце, како бисмо избегли оптужбе за пристрасност. Рецимо, кад смо слали гардеробу за избеглички камп у Вишеграду, рекламирали смо ту иницијативу сликом једне девојчице која живи тамо. То је произвело да неки људи пожеле да донирају лично њој гардеробу – а шта је са оном другом децом која тамо живе и која су се можда стидела да изађу пред камеру? Користимо се овом формулом рада јер је најхуманији, најнепристраснији и најефикаснији начин да се помогне што већем броју људи. Штавише, бринемо се и о томе да покријемо све регионе где има наших, па смо пројектом “Српске Земље Српски Род” организовали да се пошиљке упуте ка Србији, Републици Српској, Црној Гори, Крајини и Косову.

Имали сте до сада неколико културних дешавања хуманитарне природе, каква је била концепција и шта то планирате за следећи март у Торонту?

-За сад смо одржали манифестације прикупљања средстава у преко 30 градова, а циљ нам је да се исте одрже у око 120 градова широм света, где има приличних српских заједница. Манифестација коју планирамо у марту у Торонту, заједно са продукцијом (AE Productions) биће једна од највећих догађаја, ако не и највећи, који ће се одржати у сврхе овог пројекта. Ми рачунамо на подршку из околине Торонта и шире  и позивамо све који су у могућности, да нам се придруже у марту и да наставе да подржавају наш рад!

Разговарала: Ксења Вучевић, Торонтo