Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Управа за дијаспору
Izvor: Blic
Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je platila životima pola miliona vojnika. Priče o nekima od njih otkrivaju se tek danas, čitav vek kasnije.
Kroz projekat “Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata” do sada se može videti više od 800 neverovatnih fotografija, ratnih dnevnika i ličnih dokumenata srpskih boraca. Projekat je pokrenuo Aleksandar Vasilić uz pomoć Saveza potomaka ratnika Srbije (1912-1920), patrijarha Irineja i Kancelarije za saradnju sa dijasporom.
Fotografije se mogu videti i poslati preko sajta www.slavnimprecima.rs.
– Moj pradeda je bio borac na Solunskom frontu. Želeo sam da mu se odužim i da na stogodišnjicu rata učinim vidljivim njega i ostale borce – priča Aleksandar za “Blic”.
Vasilić je pozvao građane i Srbe širom sveta da pošalju fotografije i ostalo nasleđe svojih hrabrih ratnih predaka.
– Za četiri meseca stiglo je više od 800 fotografija koje se odnose na Veliki rat. Sada se bar donekle može shvatiti ko je bio hrabri srpski vojnik, kako se osećao i borio. Što je još važnije, on više nije samo lice u masi – dodaje naš sagovornik.
”Čitam pismo koje sam dobio od kuće od sestre Darinke” – Ljubomir Spasić, pešadijski narednik iz Pirota
Preživeo ratove, bolesti, zasede…
Na slici iz 1912. se nalaze moj pradeda Živojin Jovičić (desno) i njegov brat Miljko (levo), iz sela Lis u Dragačevu. Miljko je podlegao ranama i bolesti u Albaniji. Živojin je sva tri rata 1912-1918. prošao bez rane, prepešačio Albaniju, oporavljao se na Krfu i u otadžbinu se vratio preko Solunskog fronta. Pričao je da se od bolesti čuvao spavajući na nalomljenom granju, umesto na goloj zemlji. Nakon rata bio je seoski kmet.
Verovatno poslednja slika čuvenog pesnika Milutina Bojića, napravljena u bolnici u Solunu 1917. godine.
U sredini je narednik Šumadijske divizije prvog poziva Svetozar Veselinović (1883-1957). Na pušci piše: ratovao turski i bugarski rat, Solun 1917. Sa njegove desne strane je Jovica Veselinović, njegov brat po stricu a sa leve izvesni Milić Čosić. Deda je učesnik balkanskih ratova i Velikog rata, nosilac Albanske spomenice, demobilisan 1920. kao narednik. Po povratku kući zatekao je zaključanu kuću jer su mu supruga i troje dece umrli tokom okupacije. Ponovo se oženio i izrodio osmoro dece, četiri sina i četiri ćerke. Najstariji sin streljan je od partizana 1941. godine posle zarobljavanja, i to u vreme dok su partizani i ravnogorci još formalno bili saveznici.
Moj pradeda Petar Božilović (drugi desno) sa ratnim drugovima – ruskim vojnicima i porodicom. Bio je učesnik Prvog svetskog rata i jedan od 1.869 ratnika Piroćanaca koji su učestvovali u probijanju Solunskog fronta.
Dragoš M. Đelošević, inženjerski brigadni general. Učesnik u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Komandovao Drinskim i Moravskim jedinicama, odlikovan najvišim vojnim odlikovanjima. Podaci sačuvani u vojnoj knjižici. Slika je iz njegovog kabineta Ministarstva saobraćaja 1934. godine.
Venčanje Pantelije Sparića i Katarine, u Zagrebu 1918, po izlasku iz logora. Pantelija Sparić iz Buara kod Užica bio je regrutovan kao trećepozivac sa 16 godina za odbranu Beograda 1915. godine. Bio je zarobljen i odveden u logor u Zagreb. Po završetku rata u Užice je doveo mladu iz Zagreba.
