Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Управа за дијаспору
Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон учествовао је данас, као гост, у раду Одбора за дијаспору Скупштине Србије. Он је говорио о променама у начину рада и планираним пројектима Управе и одговарао на питања посланика.
Гујон је нагласио да ће акценат Управе, када је реч о дијаспори, бити на учењу српског језика, наводећи да се нико српским језиком неће бавити уколико ми то сами не урадимо.
„Читам да је француски језик у опасности због свеприсутног енглеског језика. Око 512 милиона људи га говори, а ипак се прича да је угрожен, а ми са 15 или 20 милиона оних који говоре српски, морамо да будемо свесни, ако се ми не бавимо српским језиком, нико уместо нас неће“, рекао је Гујон и додао да је покренута кампања за очување српског језика.
„Обично се до сада Дан матерњег језика обележавао за припаднике националних мањина, и то треба да негујемо и даље, међутим српски језик и те како заслужује да се њиме бавимо“, истакао је Гујон.
Он је навео да има 1,6 милиона Срба у региону и „исто толико разлога да регион каже „хвала“ – за толеранцију, рад на дорпиносу, културном и економском“.
„Црна Гора, БиХ, Хрватска, Албанија, Румунија, Мађарска, Словенија. Оно што је тим земљама заједничко је српски народ који тамо живи од давнина и доприноси развоју и изградњи њихових друштава и земаља.
Сведоци смо, нажалост, да у региону бити Србин није увек једноставно и не уживамо увек поштовање, те добијамо речи мржње а уместо поштовања омаловажавање. Зато постоје владина Управа, скупштински Одбор и Покрајински фонд за избегла и расељена лица Војводине.“
Гујон каже да Управа, као и представници Одбора треба да питају при сваком сусрету представнике држава региона, примера ради, зашто Срби немају статус националне мањине за разлику од њихових сународника који то имају у Србији, иако су мање бројни или зашто је ћирилица потиснута?
Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону додао је да је за три месеца, колико је на овом положају, приметио приликом сваког сусрета са представницима Срба, колико им је битно да је држава уз њих.
„Једно удружење не може да живи само од моралне подршке. На годишњем нивоу Управа располаже са 50 милиона динара за удружења Срба из региона и 50 милиона динара за удружења из дијаспоре. У просеку сваке године финансира се 250 пројеката. Тренутно радимо на поједностављењу тог конкурса и његовој дигитализацији јер се до сада радио ручно.“
Председник Одбора за дијаспору Милимир Вујадиновић је истакао да је ово историјски моменат, јер је први пут на седници Одбора присутан директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Такође, истакао је да је заједнички циљ Одбора, председника Републике и Владе Републике Србије да се помогне Србима у региону, поштујући уставне одредбе земаља у којима живе.
