Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Управа за дијаспору
Срби су на искушењима у готово свим земљама региона и Србија мора направити механизам који ће омогућити да државни званичници у контакту са званичницима тих земаља увијек поставе питања која су важна за побољшање положаја Срба, рекла је у интервјуу Срни новоименовани директор Канцеларије за дијаспору и Србе у региону др Славка Драшковић.
Ситуација за Србе у региону се, како је истакла Драшковићева, рапидно погоршава до мјере да је „чак јако приметно“ и нагласила да се у заштити права Срба више не смије дјеловати ад хок, него плански унапријед и према утврђеном систему.
„Оно што ми морамо да радимо, јесте да направимо механизам који ће омогућити да наши званичници сваки пут када се сретну са званичницима БиХ или Хратске или неке друге земље у региону, или било које заједнице где имамо велику заједницу у дијаспори, поставе питања важна за ту заједницу“, рекла је Драшковићева.
Она је навела да се положај Срба разликује од земље до земље када је ријеч о поштовању њихових права и укључивању у друштвени живот.
Тако Срби у Румунији имају представнике у парламенту, док у Словенији нису ни признати као национална мањина иако их има 60.000 што је више него Италијана и Мађара заједно, којима је признат статус националне мањине.
Федерација БиХ /ФБиХ/ се, како је истакла Драшковићева, према Србима односи као према грађанима другог реда.
„Попут прогнаних Срба из Хрватске и Срби из Федерације БиХ имају проблема са повратком. Он је формално омогућен, али смо ми свесни тога да је он у пракси немогућ због девастиране имовине и ту се не изналази решење већ 17 година. Четири општине где су Срби у већини у ФБиХ – Босански Петровац, Гламоч, Дрвар и Грахово, имају великих проблема јер се Федерација односи према њима као према грађанима другог реда“, рекла је Драшковићева.
Она је поручила да ће Канцеларија за дијаспору указивати на ове проблеме и подржавати пројекте и нагласила да се већ ради на пројектима који треба да доприносу нормализацији живота Срба у ФБиХ.
Драшковићева је подсјетила на то да Србија и Република Српска имају односе који су уређени Споразумом о специјалним паралелним везама, што омогућава сународницима и ближе културне, економске, политичке и друге односе са Србијом.
„Ми ћемо настојати да допринесемо још више побољшању сарадње са нашима у Републици Српској и подржаваћемо различите пројекте. Неке смо већ подржали као што је међународна конференција о Јадовну или Фестивал фруле на Палама. Културна и просветно-образовна сарадња један је од најбољних начина и да одржите народ и нацију и да их подржите, то ћемо свакако наставити да радимо“, рекла је Драшковићева.
Драшковићева је најавила да ће Канцеларија предложити промјену Закона о дијаспори, када је ријеч о добијању држављанства, а са МУП-ом Србије већ су започети разговори.
„Као Канцеларија мораћемо да предложимо промену закона о добијању држављанства у том делу да се за наше сународнике поједностави процедура, као и неке ствари које су заиста неадекватне у односу на, на примјер стару емиграцију какве има нарочито у Румунији и Америци. То су људи који су српског порекла, знају одакле су дошли, али већ генерацијама живе у иностранству. Нама је заиста важно да имамо што више сународника са држављанством“, рекла је Драшковићева.
Она је навела да је у посљедња три мјесеца у конзулату Србије у Бањалуци поднесено више до 10.000 захтјева за пријем у држављанство Србије.
Директор за дијаспору и Србе у региону најавила је промјене у односима са дијаспором.
„Биће промена у односима са дијаспором, јер ми хоћемо суштинско јачање веза са дијаспором и неће бити формалног и козметичког укључивања матице у живот у дијаспору као што је било формално право гласа, а не суштинско и као што је на неки начин и Скупштина дијаспоре, која је највише представничко тело дијаспоре Срба у региону, а до сада је, на жалост било само једна форма без стварне могућности да рад“, рекла је Драшковићева.
Она је појаснила да је намјера да се иницира измјена Закона о дијаспори у дијелу који се тиче Скупштине дијаспоре, начина како се бирају делегати, „јер то мора да буде транспарентно“.
„Договорили смо се са Одбором Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону да се организује јавно слушање чија тема ће бити Закон о дијаспори. Биће позвани не само народни посланици и чланови Владе, него и дијаспора и Срби у региону. На састанку ће се разговарати о функционисању Скупштине дијаспоре и о томе које су измене потребне“, рекла је Драшковићева.
Она је истакла да Влада и Скупштина Србије морају више да се укључују у координацију и рад са Скупштином дијаспоре, како би представници дијаспоре добили суштинску могућност да раде, а Канцеларија ће бити механизам који ће им омогућити везу са Владом и Скупштином.
Драшковићева је најавила и доношење акционог плана за раније усвојену Стратегију за дијаспору, истичући да је она сада, без акционог плана, као мртво слово на папиру, иако је односе са дијаспором и Србима у региону ставила међу приоритете од стратешког значаја за Србију.
„У стратегији су чак предвиђени уступци за дијаспору, али без акционог плана у којем би се прецизирало шта то конкретно треба да се уради да би дошло до јачања на пример, економских веза, немамо ништа“, истакла је она.
Акциони план, ће према приједлогу Канцеларије, сачинити међуресорна радна група коју ће чинити државни секретари из свих релевантних државних органа – Министарства спољних послова Србије, МУП-а, министарства културе, просвјете, економије и других.
„Њиховим укључењем добићемо свест, која није до сада успостављена у Влади, колико у њиховом сегменту треба да стално воде рачуна и размишљају и о дијаспори и о Србима у региону. То ће бити један од мојих задатака, да то укључим у сваки сегмент Владе“, рекла је Драшковићева.
Драшковићева је најавила да ће предложити да Србија питање гласања дијаспоре на парламентарним изборима у Србији ријеши на начин на који су то уредили БиХ и Хрватска и оцијенила да би дијаспора требало да има своје заступнике у парламенту.
(извор: Срна)
