Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Управа за дијаспору
Директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону др Славка Драшковић изјавила је да су започети разговори како би припадници дијаспоре лакше добијали држављанство и имали могућности електронског гласања на изборима у Србији.
„Већ смо започели разговоре са Министарством унутрашњих послова како да се поједностави процедура за добијање држављанства и обезбеди електронско гласање“, рекла је др Драшковић Танјугу, додајући да Србија треба у томе да следи примере Хрватске и Босне и Херцеговине.
Према њеном мишљењу, то је важно питање и потребан је само напор државе и политичка воља да се то реши, односно да се поједностави процедура за добијање држављанства.
др Драшковић је навела да је током разговора са припадницима наше дијаспоре у САД и Румунији „прво питање било држављанство, а друго како да гласају“ на изборима у матици.
„Дијаспора има право гласа и оно је сада више формално“, нагласила је она, додајући да је стварно право гласа нешто сасвим друго и да се људима у иностранству мора омогућити да не иду с краја на крај земље у којој живе да би гласали, као и да треба средити бирачке спискове.
Подсећајући да је Хрватска својим градјанима у дијаспори омогућила да буду делегати у парламенту, др Драшковић је рекла да је са Одбором за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије договорено да се започне поступак да и наша дијаспора има своје представнике у парламенту.
др Драшковић истиче да дијаспора жели да буде заступљења у Скупштини Србије, објаснивши да у тој области прво треба променити законску регулативу, али и Закон о дијаспори.
„Разговарала сам са скупштинским одбором да организујемо јавно слушање о Закону о дијаспори“, рекла је она, заложивши се за промене у том правном акту како би и Скупштина дијаспоре ојачала и постала функционалнија.
др Драшковић сматра да и економско повезивање треба да буде један од приоритета Србије у односу са дијаспором „зато што дијаспора може да буде први и прави партнер“.
Она је као примере навела Ирску која је, у суштини, направила економски бум укључивши дијаспору и мексички модел који, такодје, „повезује дијаспору с економијом“, што су многе дијспоре већ копирале.
др Драшковић се заложила за јачање економског повезивања дијаспоре и матице по моделу „завичајних удружења“, односно повезивања представника дијаспоре са локалним заједницама у матици.
„Наша дијаспора је и иначе у вези са својима породицама из крајева одакле су потекли, и помаже свој крај – треба их само повезати, уместо да свако појединачно покушава нешто да уради, што је иначе јако тешко“, каже она.
Према њеним речима, постоје два модела – један у коме за пројекте средства даје држава, дијаспора и локална самоуправа и други, „за наш лакши и прихватљивији“, где пројекте финансирају само дијаспора и локална самоуправа.
„Наша дијаспора је јако дарежљива – спада медју седам најдарежљивијих дијаспора у свету када су у питању дознаке, али када је у питању инвестирање у матицу медју последње три, четири земље“, указала је др Драшковић.
Нагласивши да је у већини земаља однос инвестиција и дознака из дијаспоре у матицу око пола – пола, што код нас није случај, Драшковић је истакла да је неопходно да се на нивоу државе обезбеде услови за привлачење инвестиција из дијаспоре.
др Драшковић је најавила да се следеће јесени планира организовање конференције посвећене инвестиционом потенцијалу дијаспоре, који није само у новцу, већ и у људима, њиховом знању и пословним везама.
(извор: Танјуг)
др Славка Драшковић о економској сарадњи са дијаспором
др Славка Драшковић о потенцијалима дијаспоре
