TREND povratka određenog broja ljudi traje od 2015. godine. Vraćaju se oni koji su radili ili studirali u inostranstvu, a žele da stvore porodicu u Srbiji.
Ako se tako nastavi ubuduće, to će mnogo značiti u ekonomskom i demografskom smislu za Srbiju.
Ovako na pitanje da li se ljudi vraćaju u Srbiju, o čemu je u poslednje vreme govorio i državni vrh naše zemlje, u intervjuu, za „Novosti“, odgovara Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i dodaje:
– Demografska slika i natalitet je u ovom veku cilj broj jedan, ne samo Srbije, već i cele Evrope, koja stari. Bogate zemlje, ako ne uspeju da reše svoj demografski deficit, imaće ogromne probleme u budućnosti. Siromašnije zemlje, poput Srbije, ako uspeju da reše demografski pad, imaće bolju budućnost. U našoj dijaspori leži ogroman demografski potencijal i zato je važno da napravimo sistem i ambijent u kojem će ljudi sami imati želju da se vrate.
Gde su prava Srba najugroženija, naravno, ako se izuzme Kosovo i Metohija?
– Položaj Srba u regionu je komplikovaniji i složeniji od položaja Srba u dijaspori. U regionu postoji diskriminacija, a ponekad i nasilje upereno protiv Srba. U Federaciji BiH Srbi su naročito diskriminisani kada pokušavaju da se zaposle. Isti je slučaj i u pojedinim delovima Hrvatske. U Sloveniji je situacija neuporedivo bolja, ali Srbi, iako su brojniji od drugih manjina, nemaju status nacionalne manjine, iako Slovenci u Srbiji, kojih je višestruko manje, imaju taj status.
– U razgovoru s predstavnicima dijaspore, saznao sam da im je jedna od najbitnijih stvari očuvanje jezika kod dece prve, druge, treće generacije. Brzo se zaboravlja maternji jezik kad živite u okruženju gde se strani jezik govori u školi. Prethodne godine, širom sveta, od Rusije do Španije, preko Portugalije i Malte, otvorili smo 23 dopunske škole srpskog jezika koje pohađa više od 800 učenika, što je za 20 odsto uvećalo broj dece koja uče srpski u svetu. To jesu, pre svega, deca naših iseljenika, ali ima i odraslih. U Rusiji ima Ruskinja koje su udate za naše ljude i žele da nauče srpski da bi i u kući, s decom mogle da govore na srpskom. U školama se uči i nacionalna istorija, kultura, geografija…
Renovirate i škole na Kosovu i Metohiji…
– Svake godine „Solidarnost za Kosovo“ izdvaja više od 100.000 evra za renoviranje škola na KiM. To je jedan od naših prioriteta zato što su škole u izuzetno lošem stanju, a to je ujedno i mesto gde deca provode najviše vremena. Do sada smo ukupno renovirali 44 škole širom Kosova i Metohije.
Dugo niste bili u južnoj srpskoj pokrajini zbog zabrane ulaska koju je istakla Priština. Šta vam najviše nedostaje?
Koliko ste do sada pomogli našim ljudima?
– Finansirali smo projekte u vrednosti više od šest miliona evra, organizovali 45 konvoja humanitarne pomoći, u kojima smo delili hranu, novu obuću i odeću. Izgradili smo desetak farmi, mlekara, fabrika za pasterizaciju voća i povrća po enklavama. Svake godine finansiramo samoodržive projekte, delimo stoku i plastenike, kako bi ljudi živeli od svog rada, a ne od pomoći.
Da li se slika u svetu o Srbima promenila od kada ste odvezli prvi konvoj pomoći na KiM?
Sproveli ste i akciju zaštite imovine Srba iz BiH koji su morali da odu u svet, a pretilo je da im se kuće „zagube“ u katastru…
– Putem medijske kampanje, preko ambasada, eparhija SPC i društvenih mreža doprli smo do ljudi koji su u zemljama gde je dijaspora iz Bosne mnogobrojna – u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Kanadi, Australiji i Americi. Javilo nam se više od 3.000 ljudi za dva meseca. Informisali smo blizu dva miliona Srba koji žive u svetu. Cilj je da zadrže svoje kuće i okućnice, šume, njive… koje su na teritoriji Federacije, a ne da se trag o tome, kroz aktuelno usklađivanje zamljišnih i katastarskih knjiga, izgubi.
Nepravda je da neko, ko je morao da napusti svoje ognjište u ratu, sada bude izbrisan iz registara. U 21. veku pravo na privatnu svojinu je osnovno ljudsko pravo.
ŽELE DA VIDE VIKTORA
A SA Kosova i Metohije često dobijate poruke zahvalnosti. Šta su vam poželeli za praznike?
– Da dođem na KiM zajedno sa porodicom kako bi upoznali i mog sina Viktora.