Izvor: Večernje Novosti
Naša zemlja je nacionalno šarolika, a manjinske zajednice, kojih ima 32, uživaju sva prava. Po tome je Srbija već u Evropskoj uniji, a gotovo se ne osporava da imamo visok nivo zaštite nacionalnih zajednica.
Manjine kod nas imaju pravo na svoj jezik i pismo, obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i pravo na zaštitu kulturnog identiteta. Aktivno učestvuju u političkom životu preko nacionalnih stranaka, kojima je obezbeđen ulazak u parlament putem takozvanog prirodnog praga, ali i preko lista velikih stranaka. Imaju funkcije u republičkoj i pokrajinskoj vladi i lokalnim samoupravama. Ustavom i nizom zakona stvoren je pravni okvir koji štiti njihova prava. Kao jedno od najvećih dostignuća stručnjaci navode usvajanje zakona koji im omogućava formiranje nacionalnih saveta.
S druge strane, naši sunarodnici u nekim državama u okruženju mogu samo da sanjaju o ovakvom položaju.
Najteže je Srbima u Hrvatskoj. O tome kakva prava oni imaju, najbolje pokazuju dešavanja u Vukovaru u Vinkovcima, gde su održane masovne demonstracije protiv uvođenja ćirilice kao zvaničnog pisma u ovim gradovima. Posebna priča su prava proteranih Srba, njihov povratak, nesigurnost u kojoj žive…
[blockquote_right]Srpska kućaSrbi, kojih u Slovačkoj ima svega tri hiljade, nedavno su dobili status nacionalne manjine. Otvorena je škola na srpskom jeziku, a u Bratislavi su dobili zgradu u kojoj je napravljena Srpska kuća.Srbi imaju predstavnike u parlamentu i izvršnoj vlasti na nižim nivoima.[/blockquote_right]
– Oslobađajuće presude hrvatskim generalima u Hagu su kod Srba u Hrvatskoj izazvale dodatnu bojazan da će se hrvatsko društvo suočiti sa ratnim dešavanjima, ali i da će uopšte biti moguće da se izgradi poverenje i tolerancija između dva naroda – kaže za „Novosti“ Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj.
– Ipak, poslednjih nedelja se situacija menja. Intenzivirali smo komunikaciju sa Vladom Hrvatske i imamo pozitivne signale da ćemo uskoro da rešimo imovinska prava, povratak izbeglih i njihovo zapošljavanje, ali i suđenja za ratne zločine nad Srbima i isplate penzija. Kao nagoveštaj boljih dana on vidi ulazak Hrvatske u EU, jer EU, između ostalog, ima programe za nacionalne manjine što samo može da doprinese boljem položaju Srba.
S druge strane, Hrvati u Srbiji uživaju sva prava kao i sve druge nacionalne zajednice.
Ni Srbi u Sloveniji ne mogu da se pohvale dobrim statusom. I pored toga što ih zvanično ima 40.000, a nezvanično 65.000, nemaju ni status nacionalne manjine.
– To znači da nemamo nikakva prava, medije ili nastavu na srpskom jeziku. U celoj Sloveniji izlazi samo jedan časopis koji se bavi problemima Srba u ovoj državi „Štajerske novice“. Sami ih finansiramo, jer na bilo kakvu pomoć države ne smemo ni da pomislimo. Srbi su se nekoliko puta obraćali slovenačkom vrhu sa zahtevom da postanu nacionalna manjina, ali su svaki put dobili negativan odgovor – kaže za „Novosti“ Rade Bakračević, iz Srpske zajednice u Sloveniji.[blockquote_left]Prava nisu prepreka
O položaju manjina u Srbiji je razgovarao i predsednik Tomislav Nikolić sa visokim komesarom OEBS Knutom Volebekom. Sagovornici su se složili da pitanja manjina nisu prepreka na evropskom putu Srbije. Nikolić je istakao da je položaj manjina regulisan na način koji je usklađen sa najvišim evropskim i svetskim standardima. I pored toga, rekao je Nikolić, postoje brojni problemi, ali je Srbija posvećena tome da se krizna žarišta više ne ponove.[/blockquote_left]
U Sloveniji, inače, samo dve zajednice – Italijani i Mađari – imaju status nacionalnih manjina.
Srbi u Mađarskoj, koja je članica EU, nemaju ni svog predstavnika u skupštini. Mađarska će tek na narednim parlamentarnim izborima 2014. godine morati da otvori vrata parlamenta za nacionalne manjine. Za to će biti potrebne izmene izbornog zakona koje iz Budimpešte najavljuju, pa bi manjine dobile po jednog predstavnika bez obzira na broj glasova, ali on ne bi imao prava odlučivanja. Od nekada brojne manjine Srba danas u Mađarskoj ima svega oko pet hiljada, a prag za ulazak u parlament je 22.000 glasova.
– Daćemo sve od sebe da obezbedimo predstavnika u parlamentu koji bi imao pravo da učestvuje u diskusijama, ali ne i da glasa – rekao je nedavno za „Novosti“ Ljubomir Aleksov, predsednik Samouprave Srba u Mađarskoj. Srbi u Mađarskoj imaju još uvek gimnaziju na svom jeziku i nešto malo medija.
Mađari, najbrojnija nacionalna zajednica u Vojvodini, imaju predstavnike u republičkom i pokrajinskom parlamentu, kao i u vojvođanskim organima vlasti. U mnogim od ukupno 45 opština u Vojvodini oni preko nacionalnih ili drugih partija učestvuju u vlasti. Imaju obrazovanje na svom jeziku, kao i medije – svoj list, radio i program na mađarskom na RTV.
Naši sunarodnici u Rumuniji su zadovoljni: imaju svog poslanika u parlamentu, pravo na srpski jezik u školama, srpske novine „Naš glas“, svoju crkvu…
– Politika Rumunije prema Srbima je korektna – kaže Slavomir Gvozdenović, lider Saveza Srba u Temišvaru. On, međutim, kao najveći problem vidi asimilaciju, jer danas u Rumuniji ima svega 18.500 Srba.
I rumunska zajednica u Srbiji je zadovoljna onim što ima.
– Srbija pruža evropske standarde, pa i više od toga, kada je reč o zaštiti kulturnog identiteta nacionalnih manjina – kaže Marčel Dragan, sekretar Saveta Rumuna.
– Vrlo smo zadovoljni tim segmentom brige o pravima manjina, a zahvaljujući tome mi imamo sistem obrazovanja u Srbiji. Rumuni preko TV Bor mogu da prate programe na svom jeziku.
Kada je prošle godine iz Rumunije stigao zahtev Beogradu da se Vlasima u istočnoj Srbiji omogući da se izjašnjavaju kao Rumuni, zbog čega Srbija umalo nije ostala bez statusa kandidata za EU, rumunska manjina se jasno opredelila i poručila da se ne slaže sa zahtevima Bukurešta, jer svako ima pravo da se izjasni kako želi.
Srbima je ponajgore u Albaniji. Oni su tamo tek pre dve godine postali nacionalna manjina, a nedavno je počela da radi škola u kojoj se uči srpski jezik, i to prvi put nakon 1934, kada je naš jezik zabranjen u Albaniji. Sve donedavno srpski je za albanske Srbe bio davno zaboravljeni jezik predaka.
Oni u Albaniji i dalje nemaju nastavu na srpskom jeziku, niti neki elektronski ili pisani medij. Nema ih ni u izvršnoj vlasti ni u parlamentu, a učešće na lokalnom nivou često je uslovljeno preobražajem i sakrivanjem nacionalnog identiteta.
Kada je reč o Albancima u Srbiji, oni su većina na Kosovu, koje je trenutno tema pregovora. A Albanci koji žive na jugu Srbije imaju predstavnika u parlamentu, kao i u lokalnim organima vlasti. Imaju pravo na svoj jezik i pismo, u školama se nastava odvija na albanskom, na svom jeziku imaju i medije, kao i pravo na zaštitu kulturnog nasleđa. Oni, međutim, nisu zadovoljni. Kao probleme vide sadržaj udžbenika iz kojih uče albanska deca, to što RTS nema emisija na albanskom jeziku… Takođe su nezadovoljni ekonomskom situacijom na tom području. A njihovi politički zahtevi posebna su priča.