Manjine za što bolje odnose Srbije i Rumunije

Izvor: RTS

Sa članovima delegacije Rumunije, koju u poseti Beogradu predvodi premijer Viktor Ponta, razgovarano je i na temu položaja manjina u dvema zemljama. Srpski premijer Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija zadovoljna odnosom Rumunije prema predstavnicima srpske nacionalne manjine u toj zemlji.

Srpska manjina u Rumuniji, kao i rumunska manjina u Srbiji, su životno zainteresovane za još bolje odnose između dve zemlje jer će u takvom ambijentu i one imati veće mogućnosti da organizuju svoje specifične aktivnosti, izjavio je Slavomir Gvozdenović predstavnik srpske manjine u rumunskom parlamentu.

Govoreći za Program za dijasporu RTS-a kao član visoke rumunske delegacije koju je u poseti Srbiji predvodio premijer te zemlje Viktor Ponta Gvozdenović je posetu ocenio izuzetno važnom a same razgovore najviših predstavnika dveju zemalja „više nego otvorenim i više nego prijateljskim“.

„Ovaj susret je jedan veoma dobar znak koji vraća nadu da Srbija i Rumunija mogu da budu primer dobrosusedstva, prijateljskih odnosa i saradnje na obostranu korist“, rekao je Gvozdenović.

U razgovorima su dotaknuta krupna pitanja koja se tiču ekonomske saradnje dve zemlje, pre svega u oblasti infrastrukture, rekao je Gvozdenović, i dodao da su najavljena otvaranja novih graničnih prelaza kao i projekat izgradnje autoputa koji bi povezivao Temišvar sa Beogradom.

Što se tiče aktuelnog položaja srpske manjine u Rumuniji on je veoma dobar i, svakako, može i treba da bude, što se odnosi i na položaj rumunske manjine u Srbiji, još bolji i sadržajniji, rekao je Gvozdenović dodavši da će tome doprinositi i stalno unapređivanje odnosa između dveju država, Srbije i Rumunije.

Srpska manjina u Rumuniji je danas jedna od najorganizovanijih srpskih zajednica u svetu, rekao je Gvozdenović potkrepljujući taj stav i samim pohvalama o toj činjenici iz Beograda. I sam rumunski premijer Ponta je to potvrdio u ovoj poseti Beogradu rekavši i ujedno pohvalivši nas da smo nesumnjivo „jedna od najorganizovanijih i najaktivnijih manjina od ukupno dvadeset koliko ih u Rumuniji danas ima“.

Govoreći o aktuelnim problemima koji pritiskaju srpsku zajednicu u Rumuniji, Gvozdenović je izdvojio brigu oko očuvanja škola, posebno Srpske gimnazije „Dositej Obradović“ u Temišvaru, odnosno problem obezbeđivanja stipendija za studente i đake te škole.

„Malo nas je ostalo i svaki vid pomoći iz matice Srbije nam je dobro došao“, rekao je Gvozdenović podsetivši i na „aktuelan problem oko obezbeđivanja državljanstva Srbije za pripadnike srpske zajednice u Rumuniji kao i regulisanje invalidnina za veterane iz Drugog svetskog rata kojih je preostalo tek njih nekoliko“.

Ističući da su zahvaljujući subvencijama rumunske države, ali i uz podršku matice, Srbi u Rumuniji podigli Srpsku kuću i uređuju Srpski kulturni centar u Temišvaru, Gvozdenović poručuje da je u tom smislu važno i institucionalno povezivanje sa maticom.

Kod nas Srba u Rumuniji, ali praktično i kod celokupne srpske dijaspore u svetu, izazvalo je nezadovoljstvo ukidanje Ministarstva za dijasporu, odnosno njegovo svođenje na Kancelariju za dijasporu a potom i njeno transformisanje u jedno telo u okviru Ministarstva spoljnih poslova, rekao je Gvozdenović poručujući da „oko četiri miliona Srba u svetu zaslužuju zaista više“