Izvor: Politika
Na univerzitetu Feniks, u američkoj državi Arizona, profesor srpskog porekla, Velko Vujkić Klark održao je predavanje o „ružnim rečima” u kolokvijalnoj komunikaciji. Profesor Vujkić Klark je doktorirao na Harvardu sa temom „Psovka i psovački identitet”.
Malo je do koga doprla ova studija autora našeg porekla, ali ona gađa samu srž privatne i javne verbalne komunikacije. Citiram: „Nisu lascivne reči kao što su nazivi polnih organa, delova tela sumnjive otmenosti i izravne psovke sa
imperativom te koje oblikuju vulgarnost, već je vulgarnost u onome što nam globalistički jezik aktuelnog opštenja nudi kao kolokvijalni način sporazumevanja.”
Replika potpisnice ovog članka nadovezuje se na vulgarnost koja nikako ne može da se izopšti iz javne i medijske upotrebe kod nas. Nedavno je Borka Pavićević, Direktorka centra za kulturnu dekontaminaciju, govorila o rečima „odraditi” i „ispoštovati” s teškom kulturološkom indignacijom. Na planu medijske kulture posle ovog i ovakvih prekora, ništa se bitno nije promenilo.
Verbalna vulgarnost, koja nema koren u jeziku već u mentalitetu i stanju svesti, i dalje hara prostorom javnog sporazumevanja. Nije nam neophodan doprinos profesora iz Ohaja da bismo reči kao što su „menadžer” (šef sale u
kafani), „promoter” (skakač po jastučićima za spondilozu), „šipkačica” (ona koja se svija oko šipke u noćnom klubu), „flajer” (reklamna poruka) – uvažili kao nasilje nad uobičajenim govorom uljudne populacije.
Psovka je nežni eufemizam u odnosu na prethodne primere. Teza profesora Vujkić-Klarka cilja na otklon mentalne vulgarnosti u korist očuvanja matične lascivne psovke. Šalje poruku da nastavimo da psujemo na maternjem, a ne na globalnom!
Prethodne studije profesora Vujkića takođe su za predmet imale kritiku verbalnog i gestovnog nasilja u svakodnevnoj i javnoj komunikaciji. Jedan njegov rad je, primerice, naslovljen „Bez eufemizama i deminutiva u činu erotskog opštenja”, u kojem se poziva na izvore koleginice Karle Santini koja mu je kao rodni subjekat „poverila” netrpeljivost „osvešćenih” žena u odnosu na zlostavljanje deminutivčićima. Ovaj istraživač je objavio i knjigu koja analizira način na koji administracija oslovljava klijente u odnosu na njihovu starosnu dob i izgled.
Zaključak je – kao što je to kod nas većma rasprostranjeno – da se „lepšima i mlađima obraćamo sa VI, a neuglednijima i starijima sa TI!” Umesto obrnuto! A naše medijsko TI u javnom prostoru takođe je prevršilo svaku meru…
Olga Stojanović