Šefa srpske diplomatije upoznali su o životu u zajedništvu i slozi koju imaju sa svojim komšijama, čime daju primer čitavom Balkanu i ovom delu Evrope o zajedničkom životu ljudi različitih nacionalnosti i različitih veroispovesti.
U razgovoru sa meštanima, Selaković im je čestitao što čuvaju predanje o svojim precima i upoznao ih sa inicijativom da se u Milićima napravi Muzej belokrajinskih Srba.
Selaković je rekao da je posetio lokaciju, gde je zavaljujući Biznis asocijaciji Srba u Sloveniji obezbeđen plac i poručio da će Ministarstvo preko Ambasade u Ljubljani i Uprave za dijasporu i Srbe u regionu maksimalno podržati ovu ideju.
Ministar je rekao i da je saznao da postoje sačuvani registri naših prvih doseljenika, uskoka iz 1551. godine, sa imenom, prezimenom i brojem članova porodice, dodajući da su to neverovatni istorijski dokazi koje želimo da sakupimo u Muzeju i da svako od Srba koji dolazi u Sloveniju odvoji vreme da dođe u Miliće i da vidi koliko je stara istorija Srba na ovim prostorima.
„Dogovorili smo da se paralelno sa izgradnjom Muzeja odvija i naučno-istraživački rad na osnovu kojeg će biti formirana publikacija o istoriji naših sunarodnika u ovom delu Slovenije“, zaključio je ministar.
Srbi u Beloj Krajini žive u četiri sela – Mirindol, Milići, Bojanci i Paunovići. Najstariji pisani izvor o njihovom prisustvu u ovim krajevima potiče iz 1530. godine.
Prema popisu Dravske banovine iz 1931. godine, u Beloj Krajini je živelo 6.745 pravoslavnih Srba, a sada se procenjuje da ih ima nekoliko stotina u sva četiri sela. Prema najnovijim procenama, u Sloveniji ima oko 30.000 Srba.
Preciznih podataka nema, jer na poslednjem popisu 2011. godine nije postojala mogućnost da se stanovnici Slovenije izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti.Srpska zajednica u ovoj zemlji traži da na ovogodišnjem popisu to bude omogućeno.