О положају Срба у БиХ

Извор: РТС

Срби су заступљени у политичком животу Федерације онолико колико треба људима друге нације, тако да у Сарајеву постоје „професионални Срби“ који заузимају српска места у власти, рекао је у емисији „Србија на вези“ књижевник и публициста из Мостара Веселин Гатало.

 

Живот Срба у Федерацији БиХ је била тема емисије Програма за дијаспору Србија на вези. Своја гледишта, искуства и ставове изнели су гости у студију-књижевник Веселин Гатало и отац Радивоје Круљ из Мостара и др Никица Грубор, председник Удружења Дрварчана у Београду.

Гости емисије су се сложили да Срби у Мостару живе боље него у другим деловима Федрације Босне и Херцеговине (ФБиХ) и то је за сада једини град у овом босанско-херцеговачком ентитету где Срби имају јаснију будућност.

Према речима књижевника и публицисте из Мостара Веселина Гатала „српска заједница у том граду је некако најздравија, највиталнија, захваљујући пре свега околностима да је Мостар једини град који није једнонационалан.“

Говорећи у емисији Србија на вези Програма за дијаспору РТС-а Гатало је појаснио да је Мостар „двонационалан, бошњањки и хрватски, али и са Србима који се добро котирају, не финансијски или политички, већ добро по свом имиџу.“

Надовезујући се на ову констатацију отац Радивоје Круљ, мостарски парох, је истакао да у пола града живе већином Хрвати, а у другој половини Бошњаци, док Срби живе у целом и јединственом Мостару.

„Лечимо се и у једној и у другој болници, омладина игра и за један и други клуб“, каже отац Радивоје.

Он је изразио наду да ће сада када је отворен конзулат Србије у овом граду „пројекти које је покренула Привредна комора Србије заживети и да ће Срби у њему постати озбиљнији фактор у смислу стабилизације и уједињења Мостара.“

За разлику од оптимистичке ситуације у Мостару, Србима у северозападном делу Федерације, у области Дрвара, стање је прилично тешко, а будућност неизвесна.

Председник Удружења Дрварчана у Београду Никица Грубор, који веома често, носећи разну прикупљену помоћ, посећује тај крај, упозорава да је привреда у Дрвару у потпуном колапсу. Грубор сматра да би стварањем Савеза општине Дрвара са општинама Гламоч, Грахово и Петровац, које су све већински српске, и које би међусобно економски сарађивале, и уз подршку Републике Српске и, надамо се, све већу подршку Србије, овде био обезбеђен опстанак.“

Што се тиче Сарајева, ситуација је за Србе у том граду знатно тежа. Према Гаталу званичне процене да их у том граду има 20 хиљада нису тачне јер то не одговара подацима о броју деце на часовима веронауке. Тај број не прелази стотину, што је „статистички немогуће“, каже Гатало.

Предстојећи попис становништва за многе ће бити шокантан јер ће тачно показати где је све етничко чишћење урађено. На питање колико су Срби заступљени у политичком животу Федерације Гатало одговара да су „заступљени онолико колико треба људима друге нације“, тако да у Сарајеву постоје „професионални Срби“ који заузимају „српска места у власти“.