Обраћање Славомира Гвозденовића председника у оставци Скупштине дијаспоре и Срба у региону

Обраћање Славомира Гвозденовића председника у оставци Скупштине дијаспоре и Срба у региону пред Одбором за дијаспору и Србе у региону, Скупштине Србије:

Када је пре више од две године дана основана Скупштина дијаспоре и Срба у региону, сви смо овај чин поздравили сматрајући да је окренут нов лист у односима матице са њеним расејањем. Желели смо и годинама тражили институционалне оквире за сарадњу са матицом .Доношењем адекватног закона и других норматива, у Народној скупштини Србије, на предлог тадашњег надлежног Министарства, усвајањем затим Стратегије о сарадњи матице и дијаспоре, односно матице и Срба у региону, као и оснивањем Савета председника Републике Србије за сарадњу са Србима из региона , створени су према мом уверењу, и као тадашњег председника Савеза Срба у Румунији, и затим председника Скупштине дијаспоре институционални оквири за ту сарадњу. Србија је први пут била корак испред земаља у региону и то нам је дало наду да ће ствари кренути на боље.

Скупштина дијаспоре и Срба у региону требало је да се састане сваке године о Видовдану. Од њеног оснивања одржана је до сада, на жалост, само једна редовна седница Скупштине. Ове године то није учињено. Објашњено нам је да до одлагања долази због предизборних процеса и избора у Србији, а затим због процедуре оснивања нове Владе Републике Србије. Тако смо дочекали скоро крај јесени, када смо после дужег чекања добили најзад Канцеларију за сарадњу са дијаспором и Србима у региону на чије је чело именована госпођа Славка Драшковић. Према Пословнику потребно је да председник Скупштине сазове седницу Скупштину и предложи дневни ред најмање месец дана пре датума одржавања. Одмах након оснивања Канцеларије и именовања госпође Славке Драшковић на њеном челу, ступили смо у контакт и договорили се да то урадимо можда пред крај 2012. или почетком наредне године. Због нагомиланих проблема договорили смо се да то ипак буде наредне године, остаје нам само да одредимо датум. Имајући у виду да је до сада све техничке послове за Скупштину радило особље МВД, а да логичким током ствари те послове треба да преузме новооснована Канцеларија, остаје ми да након консултација са делегатима и Канцеларијом и са госпођом Славком Драшковић, њеним директором одредим датум, предложим дневни ред и сазовем Скупштину. У међувремену, након парламентарних избора у Румунији, изабран сам за српског посланика у румунском Парламенту и сходно румунским важећим законима био сам дужан да поднесем оставку на све руководеће функције у земљи или иностранству.

20. децембра сам поднео оставке на функцији председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону, као и Савезу Срба у Румунији на функцији главног уредника часописа „Књижевни живот“. Моја је намера свакако била да се до сазивања седнице Скупштине дијаспоре и Срба у региону повучем са функције њеног председника (у Савезу смо изабрали Рајка Корњу, члана Руководећег савета ССР и публицисту, да ме замени у име Савеза Срба у Румунији на месту делегата Скупштине дијаспоре и Срба у региону). Остаје нам да протумачимо, на основу постојећих закона и Правилника о раду Скупштине, како у овој ситуацији сазвати седницу Скупштине наредне године. Мислим да то и није неки проблем у односу на бројне нагомилане проблеме о којима нисмо могли редовно да расправљамо и да се договарамо. Јер заседање Скупштине само једном годишње, нередовна и прилично тешка комуникација између делегата, као и скоро симболично постојање Савета, као радних тела Скупштине, отежало је рад саме Скупштине. На све ово треба додати и незадовољства и примедбе појединаца. И ако су нека од тих незадовољстава оправдана, не могу се сложити са појединим ставовима и оценама делегата о Скупштини или о раду МВД, министра Срђана Срећковића и његових сарадника.

Сматрам да у односима са МВД и са матицом уопште главан аргумент морао нам је свима бити рад и залагање организација које су нас послале у Београд. Не може, по неким старим (лошим) навикама, увек да нам други буде крив. И поготову ми као човеку и Србину смета када гледамо само празну половину чаше. И што је најгоре иста се незадовољства и примедбе понављају и према Канцеларији , и ако су овде људи тек почели своје активности.

Ипак бих подсетио да немају све државе у региону Закон и друге нормативне акте о својој дијаспори, немају ни израђену и написану Стратегију, на основу ставова и мишљења свих делегата (неколико главних критичара је својевремено заборавило чак и то да уради, ето зашто није добро само критиковати), Савет председника Републике за сарадњу са Србима у региону. На основу свега ових неколико примера бићу слободан да закључим да је Србија из корена изменила став и односе према својој деци расејаној широм света. Па, опет има пропуста и од стране делегата и председника Скупштине.

То је разлог да се заједнички пронађе начин бољег међусобног комуницирања и нашег бољег комуницирања са Канцеларијом и матицом. У том смислу и надлежна министарства на конкретна питања и проблеме морају ажурније, јасно и конкретно, одговорити Скупштини и Канцеларији, јер није довољно само инвентарисати проблеме, треба их и решити.

Као прво, чим је основана Канцеларија за односе са дијаспором и Србима у региону, контактирали смо међусобно, а директор Канцеларије своју прву посету учинио је Темишвару, приликом Дана српске културе. Чим смо добили Канцеларију за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, мислим да се у том смислу мора изменити и до сада важећи Закон и још неки нормативни акти, а на основу тога и Правилник о раду Скупштине. Скупштина опет, у договору са Канцеларијом, мора изнаћи решење о бољој комуникацији, о реактивирању Савета као радних тела (евентуално им дати и шира задужења и овлашћења).

Мислим да би за нас у непосредној близини матичне Србије (Албанија, Мађарска, Румунија, бивше југословенске републике) Савет Скупштине за Србе у региону могао да има значајнију улогу.

Он би се могао састајати редовније, можда тромесечно, и ротацијом сваки пут у другој земљи. На тај бисмо се начин боље упознали и ефикасније радили. Слично би могла поступити и наша браћа у прекоокеанским земљама или у западној Европи и удаљенијим крајевима. Ово је, господо српски посланици, само размишљање пред Вама. Хвала Вам што сте ми пружили ту могућност, а ја ћу ово у виду предлога припремити за предстојећу седницу Скупштине.

Дозволите ми, на крају, да пред Вас изађем са неколико конкретних предлога о бољој и ефикаснијој сарадњи,када смо у питању Срби у Румунији:
намеравам да на пролеће, најкасније до краја лета покренем и предложим један сусрет у Темишвару српских посланика из региона.Било би ми посебно драго и у том смислу упућујем и молбу да то урадимо заједно, у сарадњи са Вама и уз Вашу помоћ. Румунске колеге су поздравиле овакву могућност и спремне су да стану уз мене и помогну. Сматрам да би овакав сусрет би многоструко користан. У том смислу, уз Вашу сагласност, послао бих Вам пројекат концепта таквог сусрета, а он би се сваке године могао одржавати у другој земљи.
2011. године Срби из Румуније и Мађарске заједно смо се представили ( био је то историјски чин) на чувеном Коларцу: од духовности, музике, издаваштва -до традиционалне културе, а све то у присуству представника српских институција, амбасадора обе земље и , што је за нас било веома важно, препуне Коларчеве дворане. По неком сличном принципу могли бисмо крајем сваке године, или сваке друге године,организовати у Београду, један Сабор Срба у региону, када бисмо могли представити све сегменте својих активности. Један такав сабор имао би многоструки значај (ни случајно не би личио на разне народне фестивале или слично).
Савез Срба у Румунији је покренуо оснивање Привредног клуба Срба у Румунији, са седиштем у Темишвару, он је постао недавно и правно лице. Полазећи од овог чина предлажем и организовање једног привредног сабора Срба из региона у матици и да он постане традиционалан.
Често се догађа да приликом српско-румунских сусрета, скоро на свим нивоима, једни о другима недовољно знамо, поготово када су у питању националне мањине у двема земљама. Предлажем зато да почетком сваке године, или бар у првом тромесечју, једна делегација Народне скупштине Србије, заједно са представницима Канцеларије, и евентуално још неким надлежним институцијама посети Темишвар и Румунију и сусретне се са представницима Савеза Срба , кровне српске организије у Румунији, са представницима наше цркве , наших школа и осталих институција. Тако бисте благовремено и на лицу места могли да сазнате много више о нама, да се упознате боље и са нашим проблемима, а њих није мало и ако имамо, као и осталих 19 националних мањина у Румунији решен статус, и примамо годишње субвенције од око 700.000 евра од румунске државе за све наше специфичне активности. На овај начин би и све делегације Републике Србије могле да добију на време, тачне и корисне информације, па би и српско-румунски сусрети на свим нивоима били боље припремљени, коректнији и ефикаснији. Јер од матице очекујемо већу и конкретнију помоћ, по питању повратка Макриног дома у Темишвару и друге значајне имовине нашој Српској православној цркви у Румунији, по питању очувања Српске гимназије Доситеј Обрадовић у Темишвару, са 212 ђака( 1-12 разред) и још свега 7 четворогодишњих српских школа и једне српске осмољетке, са свега стотинак ђака.

Можда бисмо на овај начин могли лакше да отворимо и два гранична прелаза :Јаша Томић-Фењ 2 (Румунија) и Врачев Гај-Соколовац (Румунија), а могло би се покренути и отварање трећег граничног прелаза Врбица(код Мокрина)-Валкањ(Румунија). За почетак отворимо бар један прелаз, јер у овом региону, за последњих двадесет и нешто година, само између Румуније и Србије није отворен ни један нов гранични прелаз.

Закључујући са овим предлозима још бих само додао једну молбу : надамо се и очекујемо да ће нам и наредне године матица помоћи финансијски, према својим могућностима, у реализацији више пројеката који се тичу чувања наше културе , духовности и образовања, како би нам и Српска кућа у Темишвару, и културни центар „Свети Сава“ у Базјашу, и будући регионални српски културни центри зрачили српским језиком и културом.Самима( и све малобројнијим) ће нам све ово бити много теже.

Верујући да овакав, и слични, сусрети могу допринети нашој бољој комуникацији са Народном скупштином Републике Србије и матицом Србијом, а тиме и бољој сарадњи и ефикаснијој подршци и помоћи Србима у Румунији, захваљујем Вам на братској пажњи коју сте нам данас указали.

Са посебним поштовањем према Вама, српским посланицима, према Србији, српском Косову и свом роду,

Славомир Гвозденовић
посланик Савеза Срба из Румуније у Парламенту Румуније