Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Управа за дијаспору
У Народној скупштини Србије одржана је седница Одбора за дијаспору и Србе и региону, тема је била Скупштина дијаспоре и Срба у региону, а на седници су као гости присуствовали Славомир Гвозденовић, српски посланик у Парламенту Румуније и председник у оставци Скупштине дијаспоре и Срба у региону, Огњан Крстић, председник Савеза Срба Румунуније, др Славка Драшковић, директорка Канцеларије са сарадњу с дијаспором и Србима у региoну.
Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, је на почетку дао реч др Славки Драшковић, директорки Kанцеларије, која је у уводном излагању рекла:
„Ми смо започели процедуру Измена и допуна закона, упутивши писма Републичком секретаријату за законодавство, Генералном секретару Владе, као и Министарству правде и државне управе о нашој надлежности у односу на Закон о дијаспори и Скупштину дијаспоре, као највишем представничком телу дијаспоре“, и додала да ће то бити прилика да се предложе и друге измене и допуне закона, пре свега ради активнијег учешћа дијаспоре у друштвеном и политичкoм животу матице.
„Измене су потребне и хитне, јер је Министарство за дијаспору укинуто, а одредбе постојећег Закона о дијаспори не одговарају фактичком стању”, истакла је др Драшковић и додала да је Канцеларија упутила позив државним институцијама да делегирају своје представнике у међуресорну радну групу која ће радити на изменама и допунама Закона.
Позиви за радну групу су упућени представницима Министарства спољних послова, Министарства правде и државне управе, Министарства унутрашњих послова, Министарства културе и информисања, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства омладине и спорта, Секретаријата за законодавство и Народној скупштини – Одбору за дијаспору и Србе у региону.
Др Драшковић је у име Канцеларарије позвала све заинтересоване на јавну расправу, која ће бити организована на тему измена и допуна Закона о дијаспори и Србима у региону.
„Позив ће бити јаван и налазиће се на интернет презентацији Канцеларије за дијаспору и Србе у региону (dijaspora.gov.rs), а биће раширен путем друштвених мрежа и упућен на све адресе појединаца, организација и удружења из дијаспоре које постоје у евиденцији Канцеларије“, рекла је Драшковић.
Сходно путу Закона, Канцеларија намерава да организује јавно слушање на тему измена и допуна Закона о дијаспори и Србима у региону, а датум ће бити правовремено објављен, рекла је др Драшковић.
Александар Чотрић је напоменуо да је Закон о дијаспори који је Србија усвојила био пионирски подухват у овој области и да много тога није могло да се предвиди када је реч о имплементацији Закона о дијаспори.
Др Славомир Гвозденовић је на захтев Одбора поднео формални извештај о Скупштини дијаспоре и Срба у региону. „Много тога је сметало у доношењу одлука у Скупштини дијаспоре“, рекао је пред присутнима др Гвозденовић, додавши да досадашња искуства говоре о томе „како се то може другачије“. Др Гвозденовић је истакао да је највећи домет Скупштине дијаспоре чињеница да „сада имамо институцинално повезивање са матицом, што до сада није постојало“. Др Гвозденовић је рекао да Скупштина дијаспоре треба да се састаје чешће, а не само једном годишње, уочи Видовдана. Савети Скупштине дијаспоре треба да се састају једном у три месеца, предложио је др Гвозденовић. “Ми не треба да кажемо како треба да се ради, ми треба да се договоримо са државом Србијом и наши аргументи треба да буду наш рад, наша активност у односима са државом Србијом”, рекао је др Гвозденовић алудирајући на бројне незадовољне критичаре у дијаспори. Др Гвозденовић је пред Одбором предложио сусрет српких посланика из региона у Темишвару у наредној години, као и Годишњи сабор Срба из региона и Привредни сабор Срба из региона у Београду.
На питање Александре Ђуровић, члана Одбора и посланика СНС-а о току активности Скупштине између два заседања, др Гвозденовић је рекао да је својевремено предложио да Министарство за дијаспору сакупља проблеме од делегата, и прослеђује их ресорним министарствима у Влади, али су одговори изостали.
Др Славка Драшковић додала је да је рад на Закону прилика да се Савети учине функционалнијим, јер су “гломазна и неоперативна тела” и апеловала је на све који буду укључени у рад на изменама Закона да се то узме у обзир.
Александар Чотрић је рекао да треба упознати модел организовања Срба у Румунији, јер они једини имају кровну организацију која функционише као јединствена.
Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији је, представљајући пред Одбором ову организацију, најавио формирање регионалних културних центара Срба у којима би се учио српки језик по угледу на културни центар Срба у Темишвару. Он је рекао да би регионални културни центри Срба пратили регионализацију која следи у Румунији са најављеном променом Устава у тој земљи.
