Директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону др Славка Драшковић присуствовала је седници Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, на којој разматран положај Срба у Хрватској и осуђена ескалација мржње поводом увођења ћирилице као службеног писма у Вуковару.
Она је указала да се током посете Хрватској уверила да постоји повећано осећање несигурности српског становништва.
[blockquote_left] Реакција др Драшковић на протест у Загребу
„На скупу у Загребу је на груб начин исказана нетолеранција према писму, култури и традицији српског народа и искрено се надам да ће хрватска Влада наставити да инсистира на поштовању Устава, који мањинама гарантује право на употребу свог језика и писма“, рекла је др Славка Драшковић, директорка Владине Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону поводом протеста против увођења српског језика и ћирилице у Вуковару који су у Загребу организовали припадници Штаба за одбрану хрватског Вуковара, који углавном окупља удружења ратних ветерана.
„Скуп је додатно узнемирио Србе у Хрватској међу којима иначе влада атмосфера несигурности“, изјавила је др Драшковић и додала да од државе Хрватске очекује, не само да се огради од оваквих ставова, већ и да спречи даљу ескалацију екстремизма.
Срби у Хрватској, по уставном закону о правима националних мањина и законима који из њега произлазе, имају право на употребу свог језика и писма у општинама, градовима и жупанијама где их је више од 33 одсто према попису становништва из 2011. године. Према резултатима прописа, то право могу да остваре Срби у 21 општини и два града – у Вуковару где живи 35 одсто Срба и у Врбовском. [/blockquote_left]
„Тамо сам видела и да се преостали Срби масовно исељавају из Хрватске, у прекоокеанске земље. Влада осећање угрожености и несигурности. То сам пренела саговорницима у хрватској Влади и медијима“, изјавила је др Драшковић.
Она је најавила да ће Канцеларија направити документ који ће изложити као информацију о угрожености права Срба у Хрватској и који ће бити предат европским органима који се баве кршењем људских права.
Због тога се, како је нагласила, Србија мора активно укључити у решавање питања српске заједнице, али и од Хрватске се очекује да реагује на све међунационалне и међуверске говоре мржње.
Члан Одбора из СНС Марко Атлагић рекао је да је “запрепашћен провокацијама којима су Срби у Хрватској изложени и тиме што нико од државних органа није реаговао”.
Он је рекао и да је у појединим деловима Хрватске на делу католичење Срба и да ће српска заједница на том подручју нестати уколико се њихови проблеми не буду решавали.
„У Книну људи мењају имена да би добили посао, Стевани постају Стипани, прелазе у Хрвате да не би имали проблема. Држава мора да тражи да се дискриминација, која не постоји нигде у Европи, решава и директно и преко европске заједнице“, истакао је Атлагић.
Милан Лапчевић из ДСС је упитао које механизме Србија може да примени у решавању горућих проблема Срба у Хрватској и хоће ли Канцеларија преко Министарства спољних послова искористити прилику да се пре уласка Хрватске у ЕУ реагује на “варварско кршење права Срба у тој земљи”.
Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта, је указао да су Срби у Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине у најтежем положају будући да велика већина још увек није остварила своја станарска права и да Хрватска још избегава да примени анекс “Г” Уговора о сукцесији у коме се каже да ће им бити враћена сва имовинска права, а уговори сачињени током рата поништени.
Поред тога, како је указао, Срби се још суочавају са списковима Хрватске о наводним ратним злочинима, чији је циљ, како је рекао, застрашивање, а нема воље ни да се реши питање несталих у тој земљи.
Указујући да је ниво политичке културе у Србији такав да се често заборавља и олако прелази преко неких ствари, чланица Одбора из СПС Дијана Вукомановић је истакла да је недопустиво да се на пример на утакмици чују повици “Убиј Србина”, а да се та утакмица не прекида и нико не реагује.
“Морамо бучније и организованије да реагујемо”, рекла је Вукомановић, а Јанко Веселиновић из ДС је нагласио да Србија са декларативне подршке треба да пређе на конкретне активности.