Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Управа за дијаспору
Извор: РТС
Више од двадесет песника, писаца, професора језика и књижевности, новинара, уредника, студената србистике, поделило је радост припадања Пештанском књижевном омнибусу и говорило стихове или прозу на српском, али и на словеначком, македонском, па и немачком језику.
Све присутне учеснике и госте – „браћу у језику“, у име организатора манифестације која је по пети пут одржана у Српском културном центру, у срцу Будимпеште, поздравио је директор те установе Милан Ђурић, подсетивши још једном да култура и уметност не познају границе.
„Наш Месец српске културе у Мађарској део је добре енергије ширења српске културе и уметности, која се преноси и на сличним манифестацијама и у Темишвару, Паризу и свуда где постоји српски живаљ. Вечерас имамо госте из Србије, Румуније, Аустрије, Немачке, Француске, Словеније, а са нама су и домаћи аутори и наши студенти и ђаци“, рекао је Ђурић.
Као специјални гост вечери, из Београда је стигао академик Матија Бећковић чији су стихови, изговорени на само њему својствен начин, на тренутке потресали, натерали сузе на очи, али и насмејали публику у Српском културном центру. Изговарајући стихове познате песме Вера Павладољска, која је посвећена Матијиној супрузи, затим Лазар, Косово поље, Прича о Светом Сави и читајући делове из књиге Рече ми један чоек, Бећковић је одушевио све присутне, побрао аплаузе, а затим и стрпљиво одговарао на позиве за заједничко фотографисање након ове вечери.
У програму су учествовали и књижевници рођени у Мађарској, Петар Милошевић и Драгомир Дујмов, из Румуније су стигли песник Славомир Гвозденовић – уредник часописа Књижевни живот и списатељица Љубинка Перинац-Станков, уредница недељника Наша реч. Мађарски превод своје књиге Љуте приче представио је познати сатиричар Александар Чотрић. Реч је о издавачком подухвату Самоуправе Срба у Мађарској, чији је садржај на мађарски језик превео Светислав Недучић, а рецензију написао др Драган Јаковљевић, професор српске књижевности на Универзитету Етвеш Лоранд у Будимпешти (који се на овој манифестацији такође представио својим стиховима). У предговору књиге, поред осталог пише:
„Пажљивим читањем прича које су пред нама, долазимо до закључка да су претензије овог сатиричара далеко амбициозније, али и суптилније од намере да се читалац насмеје, иако аутор и тај циљ успешно постиже. Чотрићевим особеним литерарним поступком и његовим истанчаним осећајем за детаље, читалац на духовит начин бива поучен, упозорен и усмерен у правцу отимистичког тражења пута за излазак из невеселе збиље, чак и онда када за оптимизам, површно посматрано, нема много разлога. Иако су ситуације и актери који се појављују у причама Александра Чотрића изникли из српског, односно балканског поднебља, димензија његових осврта и духовитих закључака је универзална и лако препознатљива у читавом нашем региону“.
Признања из Србије за српски
У име аустријске Просвјете присутне је поздравила професорка српског језика Светлана Матић, стихове на немачком и македонском језику рецитовала је Костадинка Ђорђевска, о србистици су говорили професори из Бања Луке Миленко Саџак и Душко Певуља, а публици су се представили и чланови Уметничке групе Арте коју предводи познати књижевник Миодраг Јакшић: Владимир Пешић, Александра Радаковић и Мирослава Павловић, док су из Словеније по први пут на овој манифестацији учествовале Александра Јелушић и Весна Речник.
Њима су се на сцени придружили Радивој Галић, Драгана Меселџија, Милица Лилић, Даница Додић, Добрила Боројевић, а вече су успешно окончали студенти српског језика Јована Вечић, Хана Чамџија, Митар Кркељић и Габор Бенце. Кроз вече обојено емоцијама, заносом и уметничком енергијом, одушевљену публику успешно су провели водитељи Дијана Ђурић и Радивој Галић.
Пред почетак Пештанског књижевног омнибуса, исте вечери, на сцени у Нађмезе улици, љубитељи писане речи имали су прилику да присуствују представљању сабраних дела српског књижевника, оснивача српске драме, првог и једног од најбољих српских комедиографа, Јована Стерије Поповића, у издању Стеријиног позорја. О Стеријином значају за сценску уметност и најзначајнијем позоришном фестивалу у Србији и региону, односно издавачкој делатности у оквиру исте куће, говорили су гости из Новог Сада Горан Ибрајтер, уредник Фестивалског центра Стеријиног позорја и Мирослав Радоњић, директор те манифестације.
Током промоције представљена су и друга значајна издања ове издавачке куће, као и часопис Сцена, који деценијама прати дешавања у позоришној уметности.
