Помозите деци да разумеју лепоту језика

На радост свих ђака Српске школе “Вук Караџић” у Сиднеју, у прошлу недељу почела је настава у овој образовној установи при Цркви Светог Ђорђа у Кабрамати.

После заједничке светосавске радионице, која је одржана седмицу дана раније, сада су почели и часови по разредима.

Првог школског дана, у складу са темом изабраном за ово тромесечје, најмлађи су учили нове речи везане за школу, а старији су се подсетили оснивања првих школа и почетака образовања у Србији, а научили су и нову песмицу.

Наставници школе “Вук Караџић” кажу да су спремни за све изазове које са собом носи раду у етничким школама далеко од отаџбине, али истовремено позивају и родитеље и чланове породица својих ученика да допринесу у њиховим заједничким напорима да децу нашег порекла добро науче српски језик, културу и обичаје.

“Подсећамо вас да нам је у овом дивном, али тешком послу потребна и ваша помоћ. Причајте са децом српски у свакој прилици, помозите им да разумеју лепоту српског језика, коју ми који смо имали среће да одрастамо у српским земљама често узимамо здраво за готово. Можда наша деца неће у Аустралији користити српски сваки дан, али ће им знање језика помоћи да изграде идентитет и учврсте своје корене без којих ће их, како песма каже – ветрови одувати”, поручују из школе “Вук Караџић”.

Ова дивна порука људи који чине велике напоре да сачувају наш језик и наслеђе у дијаспори, и то у овом брзом, модерном свету у којем истинске вредности често бивају занемарене, свакако заслужује да се далеко чује.

Њихов апел родитељима односи се на све српске породице широм континента, јер је последњих година дошло до очигледног запостављања матерњег језика у породичним домовима, многи родитељи све ређе говоре српски са својим малишанима и све се мање труде да их науче макар његовим основама.

Уколико се тренд настави, број људи који говоре српски језик у Аустралији опадаће све брже, а са њим и наше присуство као организоване заједнице.

Нестајаће и све државне бенефиције које се у Аустралији намењују мултикултуралном друштву, а брже него што и можемо да замислимо, потпуно ћемо се утопити у једнообразно друштво и само ће презимена (многа лоше изговорена због непознавања сопственог језика), понеко име и крсна слава сећати да су Срби некада били велика заједница на Петом континенту.

Етничке школе у највећим градовима, пре свега у Сиднеју и Мелбурну где су најбројније, заједно са недавно отвореним Колеџом Свети Сава последњи су браник очувања српског језика, културе и традиције.

Зато их све треба здушно и без резерве подржати, да уз њихову немерљиву помоћ деци усадимо љубав према сопственим коренима и помогнемо им да не забораве ко су и одакле су.

Извор: Вести