Делегација истакнутих привредних представника из дијаспоре, која се у Београду налази у организацији Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, присуствовала је Јавном слушању на тему „Србија и дијаспора – како унапредити сарадњу“ у Народној скупштини Србије.
У уводном делу угледним гостима из дијаспоре и матице обратили су се др Славка Драшковић директор владине Канцеларије за дијаспору и Александар Чотрић председник Одбора за дијаспору и Србе у регинону Народне скупштине Републике Србије.
„Дијаспора је потенцијал који Србија до сада није препознала“, рекла је др Драшковић и додала да овакви скупови треба то да промене.
„Ово је једна од најутицајнијих група дијаспоре која је организовано дошла у Србију“, рекла је др Драшковић у уводном излагању.
Успостављање међусобног поверења је дугорочан процес, а Декларација сарадње матице и дијаспоре која је иницирана, је само израз намера које треба да се спроведу, рекао је Мирослав Мајкл Ђорђевић из Сједињених Америчких Држава.
„Морамо да изградимо мост, а тај мост треба да има двосмерни саобраћај. До сада је тај саобраћај ишао само у једном правцу“, рекао је Ђорђевић и додао да треба да „почнемо мало, а урадимо много“.
Ђорђевић је истакао да су се у Београду сакупили „родољуби без илузија“ и додао да српска дијаспора може конкретно да помогне у области побољшања имиџа и идентитета Србије у свету и привреди, али да је за то потребно побољшање услова за инвестирање.
Привредници српске дијаспоре могу да помогну много више, али им је за то потребна помоћ политичара, апеловао је Бранислав Кнежевић из Немачке.
Кнежевић је указао на прогнозе да ће се у наредном периоду додатно смањити прилив средстава које у виду дознака долазе из света, пре свега због економске кризе и приближавања дијаспоре пензионим фондовима.
Мала привреда и мануфактура су кључ за економски развој Србије, рекао је Кнежевић и апеловао на одржавање континуитета у администрацији.
Радивоје Петрикић из Аустрије је такође указао на проблеме у инвестиционим процесима које изазивају дисконтинуитет у раду јавних институција и правна несигурност.
Алекс Мачески из Сједињених Америчких Држава истакао је потребу да се континуирано утиче на слику Србије у свету и присутнима скренуо пажњу на новоформирани Српски институт у Вашингтону који ће покушати да утиче на јавно мнење у САД.
„Вољни смо да дамо допринос опоравку Србије и мој утисак, после неколико дана у Београду, је да се овде нешто позитивно мења и тај ћу утисак пренети привредницима у Аустралији“, рекла је Сузана Хол из Аустралије.
Љубомир Ћурчић, један од три представника руске привредне дијаспоре, указао је на кључне области у којима је потребна помоћ дијаспоре: опремање школа, помоћ болницама, подршка младим талентима и анимација региона у погледу очувања баштине.
Ћурчић је апеловао на припаднике дијаспоре да се укључе у завршавање Храма Светог Саве и изложио иницијативу да се оформе координациона тела у матици и дијаспори која би допринела завршавању Храма.
Ћурчић је такође представио намеру да се у Русији оснује српски дистирбутивни центар.
У домену измена Закона о дијаспори и Србима у региону, Ћурчић је у име руске дијаспоре затражио да Срби из Русије добију место за 4 делегата у Скупштини дијаспоре и Срба у региону.
Србољуб Лукић из Финске истакао је едукацију привредника и њен занчај у борби против корупције и предложио да се у Србији направи обавезни програм едукације привредника по угледу на Финску.
„Потребно је препознати дијаспору и омогућити јој оно што јој је Законом прописано, а то је право гласа“, рекао је Лукић и додао да дијаспора само на тај начин може да буде призната и поштована, што представља предуслов за остваривање инвестиција.