Скакач по јастучићима

Извор: Политика

На универзитету Феникс, у америчкој држави Аризона, професор српског порекла, Велко Вујкић Кларк одржао је предавање о „ружним речима” у колоквијалној комуникацији. Професор Вујкић Кларк је докторирао на Харварду са темом „Псовка и псовачки идентитет”.

Мало је до кога допрла ова студија аутора нашег порекла, али она гађа саму срж приватне и јавне вербалне комуникације. Цитирам: „Нису ласцивне речи као што су називи полних органа, делова тела сумњиве отмености и изравне псовке са

императивом те које обликују вулгарност, већ је вулгарност у ономе што нам глобалистички језик актуелног општења нуди као колоквијални начин споразумевања.”

Реплика потписнице овог чланка надовезује се на вулгарност која никако не може да се изопшти из јавне и медијске употребе код нас. Недавно је Борка Павићевић, Директорка центра за културну деконтаминацију, говорила о речима „одрадити” и „испоштовати” с тешком културолошком индигнацијом. На плану медијске културе после овог и оваквих прекора, ништа се битно није променило.

Вербална вулгарност, која нема корен у језику већ у менталитету и стању свести, и даље хара простором јавног споразумевања. Није нам неопходан допринос професора из Охаја да бисмо речи као што су „менаџер” (шеф сале у
кафани), „промотер” (скакач по јастучићима за спондилозу), „шипкачица” (она која се свија око шипке у ноћном клубу), „флајер” (рекламна порука) – уважили као насиље над уобичајеним говором уљудне популације.

Псовка је нежни еуфемизам у односу на претходне примере. Теза професора Вујкић-Кларка циља на отклон менталне вулгарности у корист очувања матичне ласцивне псовке. Шаље поруку да наставимо да псујемо на матерњем, а не на глобалном!

Претходне студије професора Вујкића такође су за предмет имале критику вербалног и гестовног насиља у свакодневној и јавној комуникацији. Један његов рад је, примерице, насловљен „Без еуфемизама и деминутива у чину еротског општења”, у којем се позива на изворе колегинице Карле Сантини која му је као родни субјекат „поверила” нетрпељивост „освешћених” жена у односу на злостављање деминутивчићима. Овај истраживач је објавио и књигу која анализира начин на који администрација ословљава клијенте у односу на њихову старосну доб и изглед.

Закључак је – као што је то код нас већма распрострањено – да се „лепшима и млађима обраћамо са ВИ, а неугледнијима и старијима са ТИ!” Уместо обрнуто! А наше медијско ТИ у јавном простору такође је превршило сваку меру…

Олга Стојановић