О јунаштву славних војсковођа и данас се препричавају приче, певају песме и пишу књиге, а неке војне стратегије се и у модерно доба проучавају на најугледнијим универзитетима у свету. Они су се својим делима и пожртвованошћу у ратовима који су задесили Србију на почетку 20.века, а нарочито Првом светском рату, златним словима уписали у светску историју.
Ненадмашив стратег, војвода Радомир Путник

Да је храбар војсковођа и одличан стратег, војвода Путник доказао је још у српско-турским ратовима, а онда и у балканском рату где је спретним командовањем обезбедио победу у Кумановској, а у ИИ балканском рату у Брегалничкој бици. Вештина, знање и проницљивост овог српског војводе још једном је доказана у Првом светском рату, када је као начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије организовао све ратне планове српске војске.

Творац модерне српске војске, како га многи називају је у оквиру школовања и обуке официра увео различите новине, укључујући и решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у војне послове. Остао је упамћен и као први српски војвода и један од најмудријих војсковођа Великог рата.
Заслуге за низ победа које је војска остварила под његовом командом, као и бриљијантне стратегије које је направио увеле су га у ратне уџбенике а тешка одлука о повлачењу војске преко албанских планина, коју је Путник морао да донесе, очувала је част српске војске и народа. Носилац је највиших домаћх и међународних војних одликовања. Канађани, савезници Србијеиз Великог рата, одали су му почаст тако што су једну од својих планина назвали по њему.
Славни генерал задивљујуће храбрости, војвода Живојин Мишић

У ратној историји овај српски генерал и војвода често се назива најбрилијантнијим војсковођом Првог светског рата. Својом готово очинском бригом за народ, земљу и сваког војника, војвода Мишић је учествовао у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. године.

Његова највећа заслуга огледа се у изузетној храбрости да преузме команду над Првом армијом која се пред Колубарску битку налазила у веома тешком стању. Повративши јој пољујани морал, успео је да изузетним тактичким потезима запоседне Сувоборски гребен, а потом и потпуно разбије аустроугарску војску. Победа у Колубарској бици једна је од најважнијих и најславнијих српских тријумфа у Великом рату, а генералу Мишићу донела је чин војводе.
Иако два пута пензионисан, па реактивиран овај храбри војсковођа је 1918. године постављен за начелника Врховне команде. У септембру исте године, предводећи српску војску приликом пробоја Солунског фронта, српска војска је на челу са војводом Живојином Мишићем исписала једну од најславнијих страница своје ратне историје.
Проницљиви војвода Степа Степановић

Мудрост и велико војничко искуство које је војвода Степановић стекао учевствоваши у српско-турским, српско-бугарским као и балканским ратовима крунисане су успехом у Првом светском рату. Због одсуства војводе Путника, 23. јула 1914. године, Степановић добија задатак да га заступа на месту начелника Главног генералштаба. Прва и важна улога била је мобилисање и концентрација српске војске, која се услед недостатка материјалних средстава, муниције и униформа одвијала изузетно тешко.

Спретношћу и сналажљивошћу војводе Степановића готово све јединице бивају на свом месту до 10. августа, а он преузима команду над Другом армијом. Изведбом сложеног марш-маневра Друге армије, као и бриљијантног стратешког груписања војске на ударним позицијама, Степановић уочава да масив Цера може имати изузетну важност у предстојећој бици. Захваљујући тој одлуци, српска војска након готово десет дана тешке и крваве борбе успева да извојева прву савезничку победу у Великом рату.

За овај подухват Степановић добија чин војводе а његови храбри подухвати настављају се до самог краја рата, када су тешком и сложеном операцијом на начин непознат у дотадашњој историји ратовања Друга и Прва армија у садејству са савезничким снагама, пробили непријатељски фронт и гониле разбијене бугарске и немачке трупе, све док 29. септембра 1918. године нису принудиле Бугарску на капитулацију, и отвориле пут за коначно ослобођење Србије.
Војвода Петар Бојовић: Импресивна војна каријера дуга 45 година

Храброст и изванредне војничке и стратешке способности, војвода Бојовић показује још 1872. године учешћем у српско-турским ратовима. Те особине пратиће овог славног команданта кроз све ратове које је Србија водила у периоду од 1876-1918. године. Иако је готово на самом почетку Првог светског рата рањен, Бојовић је наставио да командује Првом армијом са којом је прешао Саву, ослободио доњи Срем, и учествовао у бици на Дрини.
Све већи притисци надмоћнијих непријатеља, натерале су српску војску 1915. године на повлачење преко Косова, а војвода Бојовић је постављан за команданта трупа нових области. Спречавање пробоја бугарске војске на Косово, а самим тим олакшавање повлачења српске војске на Јадранско приморје, једна је од највећих заслуга овог великана српске ратне историје. Исте године, због болести војвода Путник напушта место начелника Штаба Врховне команде, а на његово место долази Бојовић.
Својом темпераментношћу и изузетним преговарачким способностима Бојовић је одиграо важну улогу у превожењу војске на Крф, као и њеном опоравку, реорганизацији и пребацивању на Солунски фронт.
Због сукоба са главном командом савезничких снага, у јуну 1918. године Бојовић подноси оставку на место начелника Штаба и по други пут постаје командант Друге армије. У великој солунској офанзиви, заједно са Првом армијом војводе Степановића снажном и упорном борбом пробили су непријатељски фронт, и гонили бугарску војску све до капитулације. За ове славне победе Бојовић је унапређен у чин војводе.
Храброст, достојанственост, част, борбеност али и генијалне ратне стратегије особине су по којима ће остати упамћене српске војводе.
Извор: serbia.com