Свехришћанска прослава у Србији

Ове године навршава се 1.700 година од доношења Миланског едикта, којим је римски цар Константин Велики, прогласио верску равноправност и престанак прогона хришћана. Седамнаест векова од потписивања едикта о толеранцији биће обележено и у нашој држави програмом који почиње 17. јануара у Нишу и траје све до 8. октобра.

Симбол који се указао Константину Великом пред битку за Рим 312. године, био је јединствен и означавао је почетна слова имена Христа. Први пут се обзнанило такво обележје, а сви досадашњи покушаји да се датира порекло симбола -hiro- воде управо до цара Констатина Великог који је рођен у Нишу. У знак захвалности за божанску наклоност, али и из политичких разлога, фебруара 313. године, као владар западног дела римског царства Константин заједно са Лицинијем, који је владао источним делом, доноси Милански едикт. Овим документом исправљена је неправда према хришћанима.

Програм обележавања 17 векова од доношења овог документа под називом „Милански едикт 313-2013, Србија“, подразумева разне програме на више локација у Србији. Државни програм обележавања овог јубилеја почеће свечаним концертом духовне музике хора Сретењског манастира из Руске федерације у Нишу. Гостима ће се обратити председник Републике Србије Томислав Николић, Његова Светост патријарх српски господин Иринеј, папски нунције у Београду монсињор Орландо Антонини, амбасадор Руске федерације Александар Чепурин и градоначелник Ниша.

Концерт московског хора Сретењског манастира, који сматрају најбољим хором на планети је поклон Владе Русије. Према договору, седам програма поклања по једна влада, чиме ће се показати свехришћански карактер манифестације. Радио телевизија Србије преносиће овај догађај 17. јануара у 19.00 часова на Другом програму. Гледаоци у дијаспори ће догађај моћи да прате у одложеном преносу, 17. јануара након 22:00 сата на Сателитском програму РТС-а и путем видео стриминга РТС уживо на порталу ртс.срб ( rts.rs/uzivo ).

У Виминацијуму ће бити изложба од 28 артефаката (накит, шлемови, мачеви…), а девет артефаката, из музеја у Београду и Бору, тренутно се налази на изложби у Милану.

Црквени посланици ће припремити централну прославу у мају ове године, када ће бити свечано заседање Сабора Српске православне цркве, док ће у организацији Богословског факултета у Београду бити припремљен један научни скуп. Заједничка литургија поглавара православних цркава и великодостојника других хришћанских цркава биће свечано одржана у октобру.

Прилика да се грађани образују

Одбор за организацију овако великог догађаја формиран је 10. децембра, а председавају му председник републике и Његова светост патријарх српски. Из државне касе за овај догађај издвојено 340 милиона динара. Сума је предвиђена за организацију јубилеја, подизање споменика римском императору Константину Великом у Нишу, сређивању Виминацијума и локалне програме. Још 120 милиона динара предвиђено је за сређивање археолошког налазишта „Медијана” у предграђу Ниша.

Саветник председника Радослав Павловић је у интервјуу Политици нагласио да је ово прилика да се наши грађани едукују, а свету покаже друго лице Србије.

„Имамо већ договор са Министарством просвете и науке да се одржи неколико тематских часова у основним и средњим школама. Да се ђаци подуче основним појмовима о хришћанству, Константину Великом, Лактанцију, светој Јелени, основним хуманистичким елементима хришћанства, о томе како гласи посланица..“, изјавио је Павловић.

Он је додао да, осим што је Константин Велики са Лактанцијем донео акт о толеранцији, он је сазидао и палату Медијану, коју Србија сада покушава да врати у погон.

„Подсетићу да је Виминацијум откопан свега пет одсто. Ни сам нисам знао да је простор од Медијане до нишке тврђаве архитектонски покривен у десетинама хектара, да се ту налазе стотине летњиковаца, вила, атријума, храмова, арена, палата. И што се тиче броја римских архитектонских артефаката, пре свега грађевина, ово је други локалитет по величини после града Рима“, рекао је Павловић.

На простору садашње Србије рођено је 17 римских царева, а последњег императора британски археолози оспоравају, они признају само 16. Ово је простор у којем се налазе два царска града – Сирмијум, Сремска Митровица, и Виминацијум у близини Костолца. Једна од највећих личности у историји хришћанства света Јелена, Константинова мајка, рођена је на нашем простору.

Како је подсетио министар културе Братислав Петковић, годишњица овог догађаја код нас обележена је и давне 1913. године у „малој Србији измученој балканским ратовима и епидемијом колере“.