Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Управа за дијаспору
Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон недавно је најавио Националну стратегију за очување и јачање односа Срба из расејања и окружења с матицом. О тој и другим темама, важним за српски народ који живи ван домовине, говори за “Вести”.
Можете ли да нам кажете шта садржи ова Стратегија?
– Србија је 2011. усвојила Стратегију за дијаспору и Србе у региону. Тај документ, нажалост, није спровођен. Ми смо из те, добро направљене Стратегије, извукли суштину, на чијој примени радимо. То се односи, пре свега, на очување матерњег језика, без којег нема очувања идентитета, и то кроз оснивање допунских школа. Затим, ту је подршка удружењима која повезују Србе у расејању и чувају традицију, путем конкурса за суфинансирање пројеката. Све то ћемо детаљније уобличити у новој стратегији, која ће садржати суштину из старе, али ће бити актуелнија и уз њу ће ићи и акциони план за примену.
Дигитализовани конкурс
Да ли сте ступили у контакт са дијаспорским организацијама широм света?
– Срећем се сваког дана са представницима наше дијаспоре. Њима је потребно да се осећају да су нам важни, да припадају негде и када дођу с идејама, да их саслушамо. То је наше богатство, то су људи који знају више језика, култура и они су прави мост између Србије и света. Недавно смо пред око 350 представника организација из целог света представили дигитализовани конкурс за финансирање пројеката. Одушевљени смо одзивом. Очигледно организације из дијаспоре прате наш рад, а идеја о дигитализацији конкурса им се допала и имаћемо доста предложених пројеката.
Kоје још кораке чините на чвршћем повезивању матице и дијаспоре?
– У Београду редовно примам представнике нашег расејања како бих се упознао са њиховим проблемима и очекивањима. Дуги низ година Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону финансира кампове за децу и разне друге активности за малишане из дијаспоре и региона, који се окупљају у Србији. Овај вид активности треба јачати, јер везе створене у детињству остају често за цео живот. Сваки Србин, где год да живи и где год да се родио, треба да зна да му је Србија матица, како изгледа и како се у њој живи. Дигитализовали смо конкурс за финансирање пројеката који доприносе очувању идентитета Срба па ће нашим удружењима из дијаспоре бити лакше да учествују без много папирологије и перипетија. Сарађујемо са другим институцијама, скупштинским Одбором за дијаспору, покрајинским Фондом за избегла и расељена лица, у жељи да се повежемо с нашим народом у различитим деловима света.
Kакве утиске носите из посете српским повратничким местима у Федерацији БиХ?
– Срби који живе у кантону где су у мањини, у великом су сиромаштву и имају проблем да се запосле. Ипак, има и младих са добрим идејама и спремних на све да остану на својим огњиштима. Kод њих сам препознао исту снагу и радост животу као и код косовских Срба. Обишао сам повратничка места, која су била потпуно напуштена 1995. У Босанском Грахову све куће су биле спаљене. Повратак је почео 1997. и праћен је бројним инцидентима. Изузетна је храброст људи који су смогли снаге да све обнове и да данас живе тамо.
Сусрет у Темишвару
Шта Србија намерава да уради како би им помогла?
– Држава је више пута помогла општине са српском већином у Федерацији БиХ, како кроз наменске пројекте, попут Дома културе у Босанском Грахову, тако и кроз помоћ буџетима општина, попут помоћи Дрвару. Kроз пројекте које финансира сваке године, Управа може да помогне удружењима грађана која одржавају живот и градски дух у овим местима. Kада сам био у Федерацији, представио сам им могућности за конкурисање како би та помоћ отишла тамо где је најпотребнија. Тим људима који су свашта преживели, па ипак нису отишли са својих огњишта, нико други не помаже и зато је наша дужност да то чинимо.
Планирате ли ускоро још неку посету Србима у региону?
– Недавно сам био са Србима у Румунији, у Темишвару. Тамо су Срби малобројни, али сложни, добро организовани. Они ту живе од давнина и дали су славне личности попут Доситеја Обрадовића. Планирам до краја године да обиђем све земље региона, надам се да ћу током лета посетити Црну Гору, а у плану ми је и Мађарска. Kроз директан контакт с представницима локалних српских заједница и народом, боље разумем њихов положај и проблеме.
Хоћете ли ићи у неку од земаља где је бројна српска дијаспора?
– То планирам у зависности од пандемијске ситуације и догађаја који ће моћи тамо да се одржавају, али једва чекам да обиђем земље где живе Срби у Западној Европи, као и преко океана.
Милиони за Kосово
Kолико је помоћи уручено путем хуманитарне организације Солидарност за Kосово чији сте оснивач?
– Финансирали смо пројекте у вредности више од пет милиона евра, организовали 45 конвоја хуманитарне помоћи, изградили десетак фарми, млекара, фабрика за пастеризацију воћа и поврћа по енклавама. Сваке године финансирамо самоодрживе пројекте, делимо стоку и пластенике, како би људи живели од свог рада, а не од помоћи. Срби на Kосову и Метохији су вредни и радни, треба им само помоћи на почетку, да крену да раде. Управо смо привели крају фарму за краве музаре у Грачаници и током лета планирамо проширење постојећих фарми и изградњу сокаре да би воће с KиМ могло да нађе пут до тржишта. Реновирали смо око 40 школа, а иначе сваке године издвајамо око 100 хиљада евра за обнављање школа, које су у изузетно лошем стању.
Још десет допунских школа
– Допунске школе функционишу увече или током викенда и ту деца могу да уче, не само о језику и граматици, већ и о националној историји, култури, географији. То је начин и да се међусобно социјализују на српском језику јер има доста случајева да су изолована. Иду у француску, немачку или америчку школу и друже се само на језику земље у којој живе, док на српском причају само с родитељима, бабама и дедама. Треба да буду свесни да је српски, не само језик који се прича у кући, него и језик књижевности, језик нобеловца Иве Андрића. Циљ нам је да ове године отворимо десет допунских школа у свету, тамо где их није било. Помоћи ћемо финансијски и кроз куповину уџбеника и лектира.
